Прихрана пшенице

Правилна исхрана азотом важна је у току целог живота биљке. Она је нарочито значајна у формирању класа и диференцијацији класака у класу. Фазе бокорења и влатања, односно у II, III и IV етапи органогенезе.

Поред тога исхрана азотом је важна у фази класања и наливања зрна. Ако је у свим овим фазама обезбеђена правилна исхрана азотом уз друге хранљиве елементе, онда су обезбеђене основне компоненте приноса: број класова, број зрна у класу и маса појединих зрна.

Усвајање азота код пшенице

Из земљишта и ђубрива усваја у односу 60% : 40%, на чернозему.

До влатања усвоји 40%, класања 60%, а до млечне зрелости целих 100%

Утврђивање потребних количина

Ђубрење се планира зависно од улоге елемента и његовог садржаја у земљишту. Азот је носилац приноса, док се фосфор и калијум враћају само на основу изношења приносом.

Потребне количине за формирање 100 кг приноса зрна пшенице су:

Препоруке прихране пшенице се не могу давати на бази баланса хранива у земљишту. Највеће количине азота се налазе у органској материји, па је тешко предвидети количину минерализованог азота за исхрану биљака. При утврђивању оптималних количина за прихрану пшенице потребно је узети у обзир:

Н-мин метода за утвђивање потребне количине

Ова метода полази од планираног приноса и потребне количине азота за остварење тог приноса. Многобројним истраживањима утврђено је да је пшеници потребно просечно око 25 кг азота за формирање приноса од 1 т/ха зрна са одговарајућом вегетативном масом. Принос је потребно планирати у зависности од плодности парцеле, употребљених основних ђубрива и климатских услова региона.
Током зиме, на око 7-10 дана пре планиране прихране врши се узимање узорака земљишта са парцеле засејане пшеницом. Узорци се узимају са дубине профила земљишта од 0-30 цм, 30-60 цм и 60-90 цм. Овакви узорци достављају се у лабораторију исти дан, а чувају се у ручном фрижидеру до момента доношења у лабораторију. Уколико се односе у лабораторију наредни дан, морају се чувати на хладном месту. У лабораторији се мери количина нитратног азота у раствору и израчунава садржај нитратног азота у кг/ха. Ова количина представља тзв. резидуални азот.

Током пролећног дела вегетације долази до минерализације одређене количине азота из неприступачних, у приступачне облике за пшеницу. Колика ће се количина азота минерализовати зависи од типа земљишта, опште плодности земљишта и климатских прилика, и у просеку се узима да је то око 20-30 кг/ха. Наравно да уколико је реч о песковитом земљишту не можемо рачунати на ту количину, а уколико је реч о хумусном дубоком и плодном земљишту, где се заоравају жетвени остаци или примењују органска ђубрива, и има довољно пролећних падавина, та количина може бити и већа. Разлику азота између потреба за одређени принос, и количине резидуалног азота и азота који ће се минерализовати, потребно је додати минералним ђубривима, водећи рачуна да ће се из ђубрива искористити око 70% азота прве године.

Прихрана пшенице

Представља један од најсложенијих проблема у минералној исхрани и ђубрењу пшенице. Она се заснива а следећем:

Постоје различита мишљења за прихрањивање пшенице азотом :

Начин примене:

Целокупна количина фосфорних, калијумових и око 1/2 азотних ђубрива  иде под основну и предсетвену обраду, а остатак азотних иде за прихрањивање.
Различите сорте различито користе Н тако да се према коришћењу Н све сорте могу поделити на три групе у односу на време сетве :

Прва прихрана пшенице је крајем фебруара почетком марта са 60-70 % од остатка. Уколико потребна количина азота за прихрану не прелази 60 кг/ха\, врши се једна прихрана.
Друга прихрана пшенице је корективно\,врши се пред влатање, а може и да изостане (предходна ставка), при чему се све дозе веће од 60 кг деле на два дела. Онда, у првој прихрани иде, предходно поменутих 60%, а у овој другој 40%.

Уколико потребна количина азота за прихрану износи преко 80 кг/ха, врше се две прихране с тим да се у првој прихрани даје 80% Н, а у другој прихрани 20% Н.
Трећа прихрана пшенице у класању, има мањи ефекат на принос, али коригује квалитет па се примењује на западу.

Питајмо биљку колико је усвојила азота (N) ?

Некада, користи се и данас овај метод, користили смо дифенил-амин да бисмо на основу интензитета боје, сока из основе стабла пшенице, утврдили потребу биљака за азотом. Данас се користи Н-тестер, СПАД 520 и СПАД 520 плус или Н-пен.

Ово се ради у време пораста стабла и то у фази ЕЦ 30-31 (Задоx) када је прво коленце кренуло изнад земље. Тада са апратом N-тестер на средини листа, првог потпуно развијеног листа од врха биљке, очита садржај хлорофила који се налази у биљци. Садржај хлорофила је у тесној зависности са обезбеђености биљака N тј. азотом. Већа вредност – већа обазбеђеност N – мања количина ђубрива у другој прихрани. Али, свака сорта има различити ниво обезбеђености (фактор сорта) и на различитим типовима земљишта ( фактор земљиште).
Од 2008. ПСС поседује N-тестер СПАД 520. До сада су само мерења рађена у Институту ТАМИШ али не ради калибрације сората него ради посматрања усвајања N у различитим фазама развића. На односву табеле, која следи, давали смо прероруке пољопривредним произвођачима заинтересованим за примеу ове дијагностичке методе у другој прихрани или обезбеђености биљака азотом након завршене прихране. Резултати су били позитивни, постизани су високи приноси без полегања усева.