Млечно говедарство – недовољно искоришћена шанса у Србији
Пољопривреда 4. априла 2016. admin 1
Сваке године Данска извезе храну у вредности од 13 милијарди евра а своју шансу препознала је и у органској пољопривреди, посебно у млечном говедарству. Само у прошлој години произведено је око 500 милиона килограма органског млека. Та земља броји више од 300 органских фарми. За разлику од Данске, у Србији је само једна органска фарма која је такву производњу започела 2009. године. У причи која следи видећете да наша фарма изгледа импозантније од оних у Данској, али нажалост фармери нису расположени и задовољни попут тамошњих.
Просечна органска фарма у Данској броји 200 грла. Музни просек по крави годишње достиже чак 11 хиљада литара млека. Већина фармера предаје млеко Арли. Тамо је укупно 10-ак млекара од чега су две искључиво органске, а све су организоване тако да раде између задруга и приватних предузећа. Оно што фармере чини толико моћним јесте удруживање и сарадња око хране за стоку и биљне производње. Они у Данској имају важну улогу јер државној каси сваке године доносе значајна средства због чега имају велику подршку и државе и институција .
„Ако желиш да производиш органски мораш бити сигуран како ћеш продати сировину. Тренутно млекаре имају потребу за органским млеком и било би добро да што више конвенционалних фармера започне конверзију и постану органски“, каже Биргит Сангард Ингворсен из данског пољопривредног саветодавног сервиса.
У Србији се органска храна производи на површини од десет хиљада хектара. Компанија „Глобал сеед“, чији је део и једина органска фарма млека у Србији, засновала је органску производњу на површини од 1740 хектара . Ова велелепна фарма простире се на површини од 32 хектара а броји чак 2257 грла. Без обзира на то, органска производња млека у Србији у овом моменту није исплатива.
„У овом тренутку овај бизнис није исплатив без обзира што држава помаже субвенцијама које и нису баш велике. Ми разумемо да нема пара и да је тешко, али треба исплативост посматрати и кроз ефикасност у производњи“, вели Јован Поповић, директор производње на органској фарми у Чуругу.
Са појавом органских прехрамбених производа на продајним местима, њихова куповина постала је лакша и приступачнија. Све то је последица развијених канала маркетинга. Дански фармери велику помоћ имају од националног органског бренда „Органска Данска“ са чијим значењем је упознато чак 97 одсто грађана.
„Људи у Данској воле органске производе и потражња је јако велика. 70 одсто људи је веома заинтересовано да купује органске производе. Ми желимо још више купаца свакога дана . Њих 55 одсто купује доста често док 47 одсто људи данске органске производе купује скоро сваког дана или сваке недеље“, наводи Хелена Бирк, представник Националног органског бренда „Органска Данска“.
“ Данска је јако далеко одмакла када је у питању тржишни удео органских производа. Он иде 20 одсто у односу на укупну храну која се прода . У Европи је просек два одсто. Хајде да нам у Србији буде циљ да у наредних 10-ак година имамо бар та два процента“, каже Саша Витошевић, члан Управног одбора Центра за органску производњу.
Да је органско млечно говедарство у нашој земљи још увек у повоју говори и чињеница да је ова фарма и даље једина у земљи која послује на овај начин. Било би добро да се ланац шири а да фармери сарађују и заједничким снагама излазе на тржиште што би допринело већем интересовању. Управо је то један од путева којим већ деценијама иду дански фармери.
Извор: http://www.rtv.rs
Миле Славков
18. априла 2016. #1 AuthorСубвенционисати производ а не краву. Субвенције треба да буду јавне ане да се крију те личе на „криминалну радњу“ што у много случајева и јесте. Сада су субвенције бачене паре!