Ивањско цвеће- мирисно и лековито!

Осим што се вековима користи за прављање ивандањских венчића, ивањско цвеће (Galium verum) или броћика и Јованова травчица, традиционални је народни лек за лечење бројних обољења унутрашњих органа и коже.

Високо је до метар, а расте на брдским сувим ливадама и пашњацима, поред путева и у шумама. Стабљика је на чланцима одебљала и, нарочито у горњем делу, прекривена тврдим длачицама. Ивањско цвеће је препознатљиво по златножутим мирисним цветовима (миришу на мед) скупљеним у метличасте цвасти на врховима гранчица. Цвета од јула до септембра и за то време биљка је повијена надоле. Лишће је ситно, дугуљасто, оштрих врхова,

Лековите особине има горња половина биљке убрана за време цветања. Да би се сачувала за зимске дане суши се у хладу, на промајном месту (при сушењу промени боју и поцрни), пакује се у ланене кесице или стаклене тегле и чува се на тамном и хладном месту. Ивањско цвеће садржи витамин Ц, етарско уље, органске киселине, минерале, хетерозиде, сапонозиде, восак, танине, црвену боју и флавоноиде. У народној медицини користи се:

* за јачање и чишћење јетре

* за појачавање рада желуца

* против екцема и псоријазе

* за смирење

* за побољшање варења

* против хроничних бубрежних болести

* за лечење болести дисајних органа

* да опорави и ојача организам

* против анемије

* кад „закажу“ гласне жице

* за регулисање метаболизма штитасте жлезде

* за подстицање измокравања

* за заустављање обилних менструалних и крварења хемороида.

Када је о анемији реч, у случају да оболи дете старије од три године, наша народна медицина, осим чаја од коприве, као посебно делотворан препоручује чај баш од ивањског цвећа. Занимљиво је, такође, и да француска традиционална медицина ову биљку препоручује као одлично средство против епилепсије.

Осим ивањског цвећа са жутим цветовима, у исто време травари сакупљају и бело ивањско цвеће (Galium mollugo) или белу броћику која има жућкасто беле цветове и благо опори мирис, као и дивљи броћ (Gallium aparine) и крстату броћику (Gallium cruciata). Ове биљке као и „оригинално“ ивањско цвеће имају исте лековите особине и употребљавају се на исти начин.

РЕЦЕПТИ

– 100 г ивањског цвећа

– 100 г златнице (челеби грана)

– 100 г беле мртве коприве

Литром провреле воде прелијте три кашике мешавине, поклопите и после два сата процедите. Незаслађен чај пијте током дана уместо воде, у малим гутљајима.

Излечите деци анемију

– кашика иванског цвећа

– 2,5 дл воде

Уситњено ивањско цвеће прелијте проврелом водом, поклопите и после 10 минута процедите. Дете би требало да пије три-четири шољице што топлијег чаја дневно, гутљај по гутљај.

Против упале крајника

– 40 г ивањског цвећа

– 40 г мајчине душице

– 30 г жалфије

– 30 г преслице

– 30 г невена

– 20 г камилице

– 20 г слеза

Кашику мешавине прелијте са два и по децилитра вреле воде, поклопите, сачекајте два сата и процедите. Једном дневно узмите неколико гутљаја, гргуљајте два-три минута, испљуните и, потом, испирајте грло док не утрошите чај.

За чишћење јетре

– 100 г ивањског цвећа

– 100 г корена маслачка

– 100 г траве иве

Са три децилитра прокључале воде прелијте две кашике мешавине и поклопите. После сат процедите и попијте незаслађен чај пола сата пре јела.

Ј. Матијевић

Извор: http://www.novosti.rs/