Руско тржиште хране или шанса коју Србија на сме да пропусти

За разлику од збуњених западних произвођача хране, Привредна комора Србије одговорила је на нове потребе Русије

Часлав Кузмановић

На бројне санкције Запада и још бројније претње да ће увести нове санкције Русија је напокон одговорила. Забранила је увоз пољопривредних производа са Запада и тиме дала велику пословну и развојну шансу својим суседима, Латинској Америци, Египту, Турској, Кини и Србији. Заштитила је тиме безбедност својих грађана и економије у условима острвљености САД и њене политичке колоније ЕУ.

Истовремено, на сцени је, у реалном времену, нова геоекономска прерасподела – стварање мултиполарног света, што и јесте стратешки циљ Русије и других мирољубивих сила. Они који су добили шансу у прерасподели великог руског тржишта реаговали су муњевито. Чак је и Србија овог пута реаговала као организована и озбиљна држава, захваљујући Привредној коморе Србије и њеним партнерима. Пажљиво погледајмо овај преокрет.

РУСИЈА НЕ ПРЕТИ, ОНА ПОКЛАПА

Сада је јасан обим субверзивне делатности САД и осталих западних сила да једна од највећих и природом богатих словенских држава Украјина буде увучена у грађански рат са циљем да се он прелије и на простор највеће словенске државе Русије. Користећи технологије увежбане на Србима и другим унесрећеним народима, стигло се и до увођења санкција Русији.

Бројна су билс руска упозорења да Украјина није згодно место за ратне игре америчких плаћеника и Пентагона, те да украјинске проблеме треба решавати дијалогом, сарадњом и помогањем осиромашеном украјинском народу. Ипак, превагнули су интереси да се замагли опадање моћи Атлантске империје, путем стварања хаоса у Европи и где год је то могуће.

Увидевши да бројни и велики привредни партнери Русије неће (или не могу) да се одупру наступајућем хаосу, сама Русија је шаховски елегантно прибегла заштити својих националних интереса.

На основу Указа о посебним економским мерама председника Владимира Путина, Влада РФ је из земаља Европске Уније, САД, Аустралије, Канаде и Норвешке блокирала увоз говеђег, свињског и пилећег меса и прерађевина, рибе, шкољки и осталих плодова мора, млека и млечних прерађевина, поврћа, воћа, житарица и свих врста сирева. Забрана важи годину дана а разматра се да се рок продужи на пет година.

Санкције су уведене и Црној Гори. Жалостан је став црногорског режима да „нису заслужили санкције“ јер су се само залагали за „европске вредности“, тј. поштовали свој „спољнополитички приоритет приступања ЕУ“ када су се придружили санкцијама ЕУ Русији. На списку оних који неће скоро закорачити у Русију налази се и седам хрватских компанија.

Евроунија као да није схватила шта сања а шта јој се догађа. Холандске камионџије су путовале до руске границе да би схватиле да је неће прећи и да ваља назад са робом. Штета око 1,5 милијарди долара. Холанђани су одлучили да убудуће смање производњу а да овогодишње вишкове поделе сиротињи. Финци ће сами појести своју рибу. Пољаци ће се вероватно загрцнути оноликим јабукама.

У мелодрамском и трагикомичном обрту ЕУ сада „из моралних разлога“ захтева од Латинске Америке да одустане од руског тржишта. Оног истог где су ЕУ и САД биле присутне у вредности од 25 милијарди долара, па и даље мисле да је то „њихово“ тржиште. Као да нико није запазио самит БРИКС у Бразилу и чињеницу да су председници Русије и Кине тамо већ потписали бројне уговоре.

Бразил је у јулу дуплирао испоруке говедине Русији, Аргентинци долазе ускоро на преговоре ради повећања извоза, Мексико, који је био снабдевач Русије пилетином, ускладио је норме око исхране пилића како би то опет постао. Уругвај и Еквадор подсећају ЕУ да нису њене чланице и нуде сарадњу Русији. Иначе, цела Латинска Америка 15 година безуспешно је покушавала да привири на ЕУ тржиште.

Африка је најавила четири пута већи извоз воћа, поврћа и кафе у Русију. Афрички произвођачи хране ће са 100.000 тона Русију снабдевати директно, избегавајући европске посреднике. Цена на руском тржишту биће мања 20 одсто. Толики ће бити и мањак европских прекупаца.

Кина ће директно извозити воће и поврће у Русију. У близини границе са Русијом убрзано се ради на изградњи огромног специјалног логистичког центра. Све процедуре промета и извоза робе биће убрзане. Одавно је Русија нудила и Србији да сагради нешто слично у близини Москве.

СРПСКИ ПРОИЗВОДИ ПРИОРИТЕТ РУСИЈЕ

Руски министар пољопривреде Николај Фјодоров рекао је Телевизији Русија 1 да је Србија једна од перспективних земаља на које Русија рачуна када је реч о увозу хране. Знајући да за ширу јавност постоји празан информациони простор о условима пословања на руском тржишту, Привредна комора Србије, на челу са Жељком Сертићем, повукла је драгоцен потез. У оквиру ПКС отворен је Координациони центар за пружање помоћи српским предузећима приликом извоза прехрамбених производа у Русију. У рад центра биће укључени и представници Министарства трговине, Министарства пољопривреде и Управа царина Србије. Центар ће бити на располагању извозницима 24 сата дневно и у сталном контакту са Трговинским представништвом Русије у Србији. Одмах ће се решавати проблеми око извоза на руско тржиште.

Овај центар ће бити својеврсна и берза и информациони пункт где ће сви заинтересовани добијати податке и упутства – од контаката, преко предлога како се попуњавају формулари за царину, до информација о сертификатима и процедури потребној да роба произведена у Србији стигне на рафове у Русији. Министар трговине Расим Љајић и председник ПКС већ су са представницима удружења Плодови Србије разматрали могућност повећања извоза воћа и поврћа на руско тржиште. Разговараће и са прерађивачима меса.

Представници Управе царина и Управе за заштиту биља Србије ће у наредном периоду појачано контролисати српско воће и поврће које одлази на тржиште Русије, али и увоз на наше тржиште из земаља које су под руским санкцијама – да би спречили злоупотребе, тј. извоз туђе робе као српске. Скорашња свињарија са ЕУ свињама је довољна опомена и потврда да су државни органи Русије буднији него икад. Слична ствар сигурно не би прошла некажњено.

Тим пре што су и председник Русије и министар Лавров прекид увоза из поменутих земаља образложили и безбедносним разлозима. Србија је дужна, и то као повлашћени извозник на руско тржиште, да крање одговорно схвати овакво образложење. У складу са тим, свакога ко покуша превару треба сматрати и процесуирати као подривача безбедности и Србије и Русије.

Привредна комора Србије између осталог нуди заинтересованим произвођачима да се упознају са прописима о коришћењу заштитних средстава при узгоју воћа и поврћа. Преведени су и руски нормативи у овој области. Било какве махинације увозничког лобија – који је у Србији јак и без моралних скрупула – неће бити дозвољен, потврдио је министар Љајић. Са представницима Амбасаде РФ у Србији договорено је и да ПКС објављује јавно имена компанија која на било који начин крше прописе и нису регуларни трговци са Руском Федерацијом.

Да би се избегло позивање на недореченост, нејасност и незнање, Министарство пољопривреде и заштите животне средине – Управа за заштиту биља – већ 7. августа донела је Инструкцију о организацији послова и начину рада у поступку извоза хране биљног порекла из Републике Србије у Руску Федерацију. Ово је јасан и драгоцен документ који не оставља простора за недоумице. Проф. др Ференц Баги, потписник ове Инструкције, заслужује да му име буде познато широј јавности.

У најбољем интересу српске привреде (слоган ПКС) у оквиру Привредне коморе Србије формирано је ново Удружење акредитованих тела за оцењивање усаглашености. Практично, појачана је инфраструктура квалитета у Србији и заштита потрошача са аспекта безбедности роба и производа.

Охрабрује изјава председника ПКС да Србија има велики број предузећа која добро и квалитетно раде са Русијом. Држава ће подстаћи њихово учешће на предстојећим јесењим сајмовима у Москви – Worldfood и Златна јесен.

Да ли ће држава Србија подржати своје произвођаче? Није за потцењивање чињеница да је српски извоз хране у Русију у првој половини 2014. године повећан 68 одсто и да до сада износи 117 милиона долара. Процена је да до краја године може достићи 300 милиона долара. Повећање извоза највише је изражено код свежег и прерађеног воћа и поврћа, свих врста сира, свињског и говеђег меса и месних прерађевина, сладоледа, сокова, вина и осталих алкохолних пића, семена сунцокрета, семенског кукуруза, садница воћа па чак и калемова ружа.

Колики пољопривредни потенцијал Србије лежи неискоришћен може се схватити из следећег податка: тржиште Русије има 170 милиона потрошача и 41,9 милијарди долара увоза само прехрамбене робе из ЕУ, САД, Канаде и Аустралије. Вреди се потрудити и узети што више од овог колача. Бесцарински извоз у Русију даје нам у старту велику предност.

Мада је ПКС предложила, слутимо да српски режим можда ипак неће субвенционисати кредите извозника у Русију. Мораће да спасавају стране банке и пропале буразерске дужнике. Аграрни буџет се празни ненаменски, робне резерве су онеспособљене да реагују у оваквим приликама, а од ЕУ сигурно нећемо добити донације да би повећали извоз у Русију. Нити кредите од њихових банака.

Ова ситуација је пре свега изазов за руске банке у Србији – да обаве своју мисију повезивања привреда Србије и Русије. Тиме ће приближити и народе и државе.

Обухватили смо краткорочне мере унапређења сарадње са Русијом. Колико је за Србију судбински важно да усмери своју пољопривреду ка Русији, оно што треба и што се може урадити на средњи и дуги рок – препознатљиво је из недавно усвојене Стратегије пољопривредног и руралног развоја Републике Србије (2014-2024). Кажемо „препознатљиво“, а не „читљиво“, јер је Стратегија писана ради камчења новца од ЕУ (IPA фондови), а не ради истинског унапређења пољопривреде Србије. Ипак она садржи податке и анализе које воде до непогрешивих закључака, и тим темама ћемо се тек бавити.

Светски шаховски турнир за основне ресурсе је почео.

Фонд стратешке културе