Боровница све интересантнија

Конзумирање боровнице доприноси превенцији и лечењу: болести очију, повишеног шећера, склеротичних обољења, лоше циркулације и др. Антоцијанини из боровнице делују као изразити антиоксиданси у борби против слободних радикала и спречавању настанка неких болести па и канцера код човека.

У Србији су се поред шљивика и малињака појавили и неки други засади. То су засади високожбунасте боровнице (Vaccinium Corymbosum) која је познатија под именом „Америчка боровница“ јер су Американци пионири у производњи и селекционисању готово свих сорти које се данас гаје у свету.

Боровница је по много чему специфична биљка. Припада групи јагодастих воћака и веома је значајна и корисна са аспекта хранљивости и лековитих својстава плода. Плод има веома високу биолошку вредност, користи се у борби и спречавању настанка разних болести. Врло је мало искоришћена у односу на могућности које пружа.

Током последње деценије долази до већег интересовања како за потрошњу тако и за њену производњу. Захваљујући повољним природним условима, пољопривредни производи произведени у нашој земљи по квалитету су у самом светском врху и као такви налазе своје место на пробирљивим тржиштима развијених земаља, па је ту наша шанса и у производњи боровнице.

Плод боровнице је веома укусно и цењено воће. Има висок садржај шећера, укупних киселина, антоцијанина, минерала, витамина, итд. Енергетска вредност боровнице је ниска, свега 60 ккал у 100 г плода тако да је погодна у разним дијетама. Најкориснија је у свежем стању али се користи и у замрзнутом стању или у облику разних прерађевина као што су мармеладе, воћни јогурти, сокови, желе, слатка, компоти и др.

У нашој земљи има веома мало искуства у гајењу високожбунасте боровнице. Од 70-их година прошлог века, до данас, чињено је неколико покушаја увођења у производњу ове племените воћне врсте. Интензивна и профитабилна производња високожбунасте боровнице подразумева редовну и обилну родност и висок квалитет плода. Пре отпочињања инвестиција треба извршити детаљну анализу агроеколошких и других услова, који су релевантни за ову производњу. Подизање засада је сложен и веома одговоран посао. Треба обратити пажњу на основне претпоставке за подизање засада:

– Избор производне локације
– Систем гајења
– Избор сорте (најчешће се гаје Bluecrop, Duke, Spartan, Patriot и др)
– Заснивање воћњака (агрохемијска анализа земљишта, припрема земљишта, садња, нега и заштита, наводњавање, берба)

Посебно треба нагласити да боровница успева на лаким, плодним и киселим земљиштима (pH 4,2-4,8), са високом садржајем хумуса и доста падавина (900-1.400 мм воденог талога годишње). Киселост се може поправити додавањем сумпора у праху, садржај хумуса помоћу стајњака и тресета, а количина падавина наводњавањем. Основни предуслов за успех гајења боровнице је киселост земљишта.
Експлоатација боровнице траје 20 и више година. Највећа улагања су у припреми земљишта и подизању засада (хумус, материјал за поправку земљишта, саднице-цена једне квалитетне саднице је 5 €, систем за наводњавање, противградна мрежа и др). Од треће до шесте године приноси се увећавају, а од седме године засад улази у пуни род.

Подизање 1 ха засада боровнице изискује велика новчана улагања. Ако се производјац одлучи и за постављање противградне мреже и система „кап по кап“, што се препоручује, улагања су знатно већа, али су и приходи високи. Производња боровнице је веома исплатива и приноси,  уз оптималне услове и стручно одржавање засада, могу достићи и до 15 т / ха.