Суша уништила приносе кукуруза, соје и шећерне репе

Приноси кукуруза и соје биће мањи можда и за 60 одсто, а шећерне репе од 20 до 30 одсто, ако се обистини прогноза метеоролога да у наредних десетак дана неће пасти киша, упозоравају пољопривредни стручњаци.

Агроекономски аналитичар Милан Простран рекао је да би таква суша нанела велику штету пољопривреди, која учествује у бруто домаћем производу са око десет одсто, а у родним годинама и више.

„Ако би бар за пет година успели да изградимо систем за наводњавање за 300.000 до 500.000 хектара, то би био велики искорак, јер се сада заливају усеви на само 100.000 хектара од око два милиона хектара обрадивих површина“, рекао је Простран.

Додао је да је у бившој Југославији системом за наводњавање заливано 150.000 хектара, али је уништен систем на 50.000 хектара.

За изградњу система за наводњавање на целокупној површини од два милиона хектара, што је била идеја једног од бивших министара пољопривреде Душана Петровића, било би, како је рекао, неопходно 2,5 до три милијарде евра.

Суша ће, како процењују пољопривредни стручњаци, оштетити и младе изданке воћа, па ће се то одразити не само на овогодишњи род него и у следећој години.

„Тог новца нема, а и да га има, треба имати у виду да се наводњавањем испира земљиште и нарушава његова структура, па се мора ђубрити стајским ђубривом од говеда, а сточни фонд је са два милиона смањен на 800.000 грла, што није довољно за производњу ђубрива“, рекао је Простран.

Због озбиљнијег нарушавања климе и штете коју наноси суша, требало би, према његовим речима, организовати стручну расправу како би се пронашла најбоља решења.

„Залажем се да се у јесен посеју све културе које могу да издрже зимске услове, пшеница, јечам, раж и уљана репица, а да пролећна сетва почне средином марта и да се сеју рани хибриди кукуруза, иако неки касни дају веће приносе“, рекао је Простран.

Додао је да би усеви били отпорнији на сушу ако би пољопривредни произвођачи примењивали пуну агротехнику, дубоко орање и ђубрење.

Извор: http://novaekonomija.rs