Коришћење силаже у исхрани оваца

Основне карактеристике нашег овчарства су неповољан расни састав у коме још увек доминира праменка, и екстензивни услови држања, са недовољном неквалитетном исхраном, а посебно у зимским месецима.

Наиме, највећи број оваца се гаји  у брдско-планинским условима који су мање или више непогодни за интензивнију производњу сточне хране, па је самим тим и њихова исхрана квалитативно и квантитативно неадекватна. Посебно је проблематична зимска исхрана оваца, јер период  прекида вегетације у наведеним пределима траје 6 и више месеци. У том времену животиње се хране конзервисаним хранивима, а то су на првом месту сено осредњег или лошег квалитета, кукурузовина, па чак слама или лисник.
Истовремено, то је и период бременитости и јагњења оваца, што захтева бољу и
разноврснију храну. Како тога често нема, долази до бројних проблема као што су: смањење плодности, компликације при јагњењу, смањене виталности и пораста јагњади, ниска производња млека, меса и вуне итд.
Поред побољшања генетске структуре наших стада, важна мера која се мора предузимати у циљу унапређења овчарства јесте и поправљање исхране.
У том погледу најзначајније промене које се могу реално предузети јесу веће коришћење концентрата, али и увођење силаже у зимску исхрану. Све тотреба бити праћено и бољим ценама, да би произвођачи били заинтересовани за унапређење ове производње.
За овце је карактеристично да су животиње пашњака, те је њихова исхрана у току вегетације базирана
на коришћењу зелене хране напасањем. У том погледу постоје бројна решења којима се могу знатно побољшати ефекти исхране, као што су: поправљање ботаничког састава природних пашњака и заснивање
вештачких, спровођење одговарајућих агротехничких мера за одређене реоне, прегонска организација
испаше и др. Међутим, зимска исхрана оваца је најчешће проблематична јер се у наведеним реонима и у
екстензивном газдовању могу произвести ограничене количине конзервисане хране, на првом месту
травног сена незадовољавајућег валитета. При спремању сена мало се пажње посвећује избору
оптималне фазе кошења у циљу постизања што бољег хранљивог састава. Такође, ботанички састав
природних пашњака је често незадовољавајући, са недовољним присуством квалитетних врста трава и легуминоза. Због наведених разлога оброк оваца се допуњује кукурузовином, уколико је има, па и
сламом, а у неким случајевима и лисником. У таквим случајевима о некој интензивнијој производњи у
овчарству не може бити ни говора. Увођење силаже узимску исхрану оваца стога би представљало
значајан напредак, јер је силажа по квалитету и хранљивој вредности најближа замена зеленој храни.
За исхрану оваца силажа се може спремати од различитог биљног материјала, слично као и за говеда. И у
овом случају најприхватљивија за произвођаче јесте силажа кукуруза, јер је поступак њеног спремања
најједноставнији. Брдски предели, истина, нису погодни за гајење кукуруза због краћег вегетационог
периода. Међутим, у овом случају циљ и није потпуно сазревање кукуруза ради добијања зрна као
главног производа, већ се његово убирање може обавити знатно раније, у фази воштане зрелости. Томе
погодује и постојање бројних сорти са знатно краћим вегетационим периодом, које су селекционисане
управо за такве услове. У овом случају не могу се очекивати високи приноси зелене масе, али се добро
зна да се ради о реонима у којима постоје већа ограничења у спровођењу потребних агротехничких
мера него што је то случај са равничарским земљиштем. Поред избора оптималне фазе за силирање, важна
мера је и добро ситњење биљака, у циљу што бољег сабијања, али и ограничавања могућности бирања
квалитетнијих и укуснијих делова. Самим тим ће и растур, односно непоједени остаци бити мањи. За
силирање целе биљке кукуруза најприхватљивији су хоризонтални сило-објекти. Пошто се силирање обав
ља у крајевима који се одликују ниским зимским температурама, треба предвидети и могућност да се при
наиласку изузетно хладних дана обави додатно утопљавање силаже коришћењем бала сламе или снопова
кукурузовине. Тиме би се избегла или смањила могућност смрзавања силаже.
Поред коришћења целе биљке кукуруза за силирање,у обзир долазе и друга жита, као и силаже трава,
легуминоза и травно-легуминиозних смеша. Брдско-планински терени пружају највише могућности за
гајење трава и легуминоза, а храна за зиму не треба се конзервисати само сушењем, већ и силирањем.
Силаже легуминоза могу бити одличан извор протеина управо у месецима интензивног развоја плода и
јагњења оваца, као и у периоду дојења. При силирању трава и легуминоза препоручује се претходно
провењавање покошеног материјала, јер ће силажа теже измрзавати. У овакве силаже се при спремању могу укључити мање количине прекрупе жита (10 – 20 %), при чему се битно повећава енергетска
вредност. У нижим, брдским реонима где се за производњу сточне хране користе и оранице, силаже се могу спремати од озимих или јарих крмних смеша којесадрже легуминозе (грашак и грахорицу) и стрна
жита (раж, јечам, овас или пшеницу). Такође, у обзир долазе и силаже од сирових репиних резанаца, глава и лишћа шећерне репе па и различитих споредних производа повртарства. Због високог садржаја влаге у силаже од набројаних споредних производа треба укључити инеко сувље храниво.
Међутим, при спремању и коришћењу оваквих силажа мора се водити рачуна о два битна момента. Као
прво, силажа се код нас користи за овце у зимским месецима, када су бремените, те треба да буде што
бољег квалитета. То значи да при силирању морају бити испуњени сви неопходни услови за квалитетну
ферментацију, затим, сабијање обавити што боље уз добро покривање, односно затварање силообјекта,
не дозволити да силирани материјал буде загађен земљом због бутерног врења, итд. Други важан
момемат је да се силаже спремљене од различитог биљног материјала битно разликују по хемијском
саставу, односно количини протеина и енергије. Из тог разлога неопходно је знати како и колико поједине
врсте силажа користити у исхрани оваца, и како кориговати оброке у којима је укључена одређена врста
силаже.
Након оплодње, у току 3,5-4 месеца, овце немају неке повећане потребе у исхрани. Исхрана у овом
периоду може да се заснива на квалитетној паши или сену. Међутим, у брдско планинским реонима због
оштрије зиме већи део бременитости протиче на оброцима од конзервисане хране. У том погледу, најважније место углавном заузима квалитетно сено трава, мада би било добро да бар трећина дневне норме сена буде од луцерке. Сено треба да је припремљено од биљака кошених у оптималној фази
развића, и сушено у повољним временским условима.
Поред сена, у исхрани бременитих оваца користи се и квалитетна силажа, мада има погрешних мишљења да она није добра храна за бремените животиње. За овце у овом периоду користи се обично 1,5-2 кг сена
и 2-3 кг квалитетне силаже или коренасто-кртоластих плодова. Уколико се располаже веома квалитетним сеном, његова количина може да се смањи на свега 0,5 кг дневно, а да се квалитетна кукурузна силажа
повећа на 4-5 кг дневно. Потпуно искључивање сена из оброка и исхрана искључиво силажом се, ипак, не препоручује.
Уз кукурузну силажу овцама треба давати и око 10 г сточне креде дневно, да би
се неутралисала киселост и спречила појава ацидозе.
За бремените овце не сме се користити покварена, плеснива и смрзнута силажа, јер у противном може доћи до поремећаја у варењу, надуна, побачаја, итд. Смрзнуту силажу треба најпре унети у стају или неку
просторију где ће се раскравити, па је тек онда дати овцама. Да би се спречило смрзавање силаже потребно је да се део силоса одакле се силажа изузима заштити балама сламе или сноповима кукурузовине.
Летња исхрана оваца се заснива на коришћењу квалитетне паше и сена. Потреба за појачаном исхраном
се јавља на око 6 недеља пред јагњење, односно,у периоду интензивног развоја плода То се постиже
тако што се уз уобичајени оброк додаје још и 200-400 г кукурузне или неке друге прекрупе, уз њено
постепено увођење до постизања потребне количине. Уколико се у овом периоду у исхрани оваца користи кукурузна силажа, због покривања потреба упротеинима пожељно је да се у концентратном делу оброка нађе и сунцокретова сачма. Међутим, акосе користе квалитетне травно-легуминозне или легуминозне силаже, концентрат може да представља само прекрупа неког жита.
Силажа се, такође, ефикасно користи и у тову излучених оваца. Пошто товне овце немају посебне потребе у протеинима, за њих се препоручује квалитетна кукурузна силажа, у количини од око 5 кг дневно. Уз силажу се даје и неко суво кабасто храниво (сено, слама), и мање количине концентрата.
У време пред јагњење овци треба дати само квалитетно сено, и то смањену количину.
Након јагњења овци треба дати топли напој од мекиња, а у следећих 2-3 дана само сено. Тек после тог времена у исхрану треба уводити концентрат, па 7-10 дана по јагњењу оброк оваца треба да се састоји из 1-2 кг сена, најбоље легуминозног, 1,5-3 кг сочних хранива (силаже или коренасто-кртоластих плодова), као и
довољних количина концентрата. За овце у доброј телесној кондицији у периоду дојења потребно је 200-250 грама концентрата, за овце слабије кондиције или за оне са близанцима 350-400 г, а за овце лоше
кондиције и 500 г концентрата. После 1,5 месеца од јагњења количина концентрата се постепено смањује, тако да се са 2,5-3 месеца од јагњења концентрат искључује из оброка. За јагњад, силажа почиње да се користи у другом месецу. Најпре су томале количине, у другом и трећем месецу око 200-300 г, да би у четвртом јагњад добијала и до 800 г силаже.

Проф. др Ненад Ђорђевић,
Пољопривредни факултет, Београд-Земун

Извор: http://www.avm.rs/