Као биљка спонтане флоре дрен представља генетски потенцијал од огромне важности за селекционе циљеве и оплемењивање гајених биљака.

Сакупљање, чување и проучавање његове генетске варијабилности, као и увођење у културу, знатно би обогатио постојећи генофонд воћака.Вреднован је од човека још од античких времена, како због плодова који су се користили у конвенционалној исхрани, тако и због изузетно тврдог дрвета.

Дрен расте као жбун или ниско дрво висине до 8 метара, достиже пречник од 0,5 ми старост преко једног века.Успева на стаништима која су довољно топла и сува, а нису изложена касним мразевима због раног цветања. Цветови се понекад појављују у децембру, мада у нашим еколошким условима обично цвета у фебруару или марту.Плодови у физиолошкој зрелости имају кисео мезокарп ау фази технолошке зрелости омекшају и постају тамно црвени, поприме слатко-кисео укус па се тако непрерађени могу конзумирати.Садрже око 10% шећера 0,2-3, 5% органских киселина, нешто пектина, танина и 50-90 мг витамина С.

Плодови се прерађују у пекмез, мармеладу, слатко, компот, сок.Понекад се дрењине користе за добијање ракије, а у Италији и Француској справља се вино.У Италији се конзумирају слично маслинама.Код нас се још недо вољно користи.Природне популације су поалазна основа за селекцију дрена на основу крупноће плодова и обилности плодоношења. Анализа плодова на патогене и штеточине указала је да су плодови потпуно здравствено безбедна храна из разлога што предходно нису третирани било којим средством за заштиту.

Опис биљке:
Дрен је листопадни грм или ниско дрво, до 8 м висине, са заобљеном густом крошњом. Младе гранцице су зеленкастосмеде и већином фино длакаве. Листови су наспрамни, јајасти, са дугачко извученим врховима. Цветови су жути. Јављају се рано, пре листања, сакупљени у штитасте цвасти, правилни су и четворочлани. Цвета у фебруару и марту. Жутим цветом окићене крошње дрена украсе природу у то време.

Станиште:
Расте свуда, а највише по сувим, сунчаним, каменитим странама светлих листопадних шума заједно са другим грмљем и шибљем.

Лековити део биљке:
Узгаја се и у вртовима и парковима због лепих жутих цветова и јестивих плодова, корисно је гајити га у близини пчелињака. Најбоље успева на кречњачким топлим и сувим стаништима. Задовољава се и плитким земљиштем

Лековито деловање:
Опоре (танини) и полиуронске (пектини) материје повољно делују на слузницу црева, због чега се сок, пекмез, чај и други производи справљени од зрелих дрењина дају као врло пријатан лек за лечење пролива и других обољења органа за варење. Сличног је дејства и кора Слатко, компот, џем и поготово сок од зрелих дрењина су једна од најпријатнијих посластица а истовремено су и лек који свако радо узима. Штета је што се код нас дрењине мало користе.

дипл.инж. Дејан Јоцић

Извор http://www.scoop.it/