Великим порезом даве сељаке

Скоро 800 пољопривредника из околине Новог Сада, добило је пореска решења увећана више од сто пута у односу на претходне године, тврде у удружењу Футошки купус. Разлог – градском одлуком породичне њиве, које годинама обрађују, преиначене су у грађевинско земљиште, на које се плаћа порез више од 150.000 динара по хектару.

В. Секулић“Ми смо насамарени“: Намет на оранице сто пута већи

Због промене из пољопривредног у грађевинско земљиште нису угрожени само ратари, већ и један национални бренд, наводе у овом удружењу. Скоро сва газдинства која гаје препознатљиву сорту, по плану, ускоро могу да очекују багере.

Немогућа рачуница

– Ми не можемо ни да произведемо колики је порез. Мислим да основица за тај обрачун није добро донета, ми се зато и жалимо јер је то за нас неприхватљиво. Немамо ми ту рачунице никакве, ама баш никакве – каже за Н1 пољопривредник из Футога Живан Коларов.

Како је дошло до овог обрта засад није познато. Агроекономиста Милан Простран за „Вести“ каже да се према Закону о пољопривредном земљишту приватна њива као пољопривредно земљиште не може пренаменовати у грађевинско без сагласности власника.

– Неколико ствари ту желим да појасним. Прво, локална самоуправа по закону и не може бити власник пољопривредног, већ само грађевинског земљишта. Све земљиште намењено аграру је у власништву Управе за земљиште Министарства пољопривреде Србије, а онда оно може бити давано у закуп. Друго, примера ради, чак и када држава управља преко државног предузећа пољопривредним земљиштем, као што је то случај Пољопривредног комбината Београд (ПКБ), и тада у случају пренаменовања земљишта мора да добије сагласност државне фирме и да то плати. У конкретном случају, земљиште ПКБ-а које је пренаменовано због градње моста „Михајла Пупина“ вредело је максимално 15.000 евра по хектару, а та фирма је добила 700.000 од државе за пренамену. Ту је закон јасан и земљиште може да промени намену, али се власници, били држава или појединци, морају с тиме сагласити – каже Простран.

Порез који су Футожани плаћали по хектару за њиве на којима махом узгајају чувени купус, досад је био 1.500 динара по хектару. Сада је сто пута већи.

– Ми нисмо информисани шта се догодило, нити како се то могло догодити. Вероватно су се власти покриле јавним позивом који је објављен и на који се у неком року морало дати изјашњење, али ми то нисмо знали. Наше ћутање је, верујем, законски протумачено као сагласност. То је срамота јер смо ми обични пољопривредници који се у право и прописе не разумеју, а сада смо и насамарени. И сад шта да мислим, осим да је држава решила да нам узме огроман новац за порез, а ми то не можемо да платимо – пита се Мирољуб Јанковић, који за наш лист додаје и да се забринутим пољопривредницима нико из градске управе Новог Сада, нити локалних пореских власти није обратио макар с објашњењем.

Јанковић верује да је могуће да је неки инвеститор бацио око на њиве јер нешто жели да гради, али ни о томе нема званичне потврде.

Пољопривредници истичу и да је земљиште заиста грађевинско, имало би изграђену инфраструктуру. Овако, не могу чак ни да га продају, а уколико порез не плате, неће моћи да конкуришу за субвенције нити да овере здравствене књижице.

Нишка заврзлама

Нешто слично „футошком сценарију“ догодило се прошле године и у Нишу када је скоро 7.000 домаћинстава у неколико нишких села добило вишеструко увећана пореска решења за земљу.
– Прошле године 4.000, ове 155.000, ја то не могу да платим, немам толики приход, комшије исто, не могу и неће да плате – рекао је тада за Б92 Мирослав Стаменковић из села Доње Међурово.
У локалној пореској администрацији у Нишу објаснили су да се те парцеле у катастру сада воде као грађевинско земљиште, чији је квадратни метар вишеструко скупљи од пољопривредног.
Први човек Ниша Дарко Булатовић тада је на седници Скупштине града за овакво стање оптужио претходну власт која је, како је рекао, Генералним урбанистичким планом значајне површине пољопривредног земљишта претворила у градско грађевинско.

Извор: http://www.vesti-online.com/