Наводњавање да, али уз ђубрење

Иригациони системи прво се граде у Војводини и директно ће се користити за 23.000 хектара обрадивих површина. Вештачко додавање воде усевима биће омогућено за више од 30.000 хектара ораница у Србији

ТЕК нешто више од три одсто српских ораница је под системим за наводњавање. Држава, коначно, тај проценат почиње да мења, средствима из Абу Даби фонда, и гради 14 система, од којих је 11 у Војводини. Ипак, стручњаци у Србији упозоравају, да ће наводњавање без стајњака, плодну земљу довести до пропасти. Истраживања су показала да је на нашим њивама мање од три одсто хумуса, што драстично утиче на њену плодност.

Фото Н. Скендерија

СУША ОДНОСИ МИЛИЈАРДЕ 
СУША је 2000. године у Србији направила штету од 700 милиона долара, док је 2003. она била милијарду долара. Према подацима Републичког хидрометеоролошког завода, 2012. године штета је била чак две милијарде долара. Стручњаци сматрају да би се улагање у системе за наводњавање вишеструко вратило, кроз само једну до две сушне године.

– Србија наводњава три одсто ораница, а ово што се ради са системима за наводњавање, само ће нам се обити о главу, јер је земља испошћена и нема хумуса – упозорава Бранислав Гулан, члан Одбора за село САНУ. – Њега је свега три одсто, па ту где раде системи за наводњавање и где ће они да буду уведени, уколико не буде било стајског ђубрива, потпуно ће уништити земљу. Зато градимо системе за наводњавање, хвалимо се, а за 30 година у Војводини ћемо имати “пустињу”, а не плодну црницу. Војводини треба 100.000 јунади. Само то може да спасе привреду Србије. Јер ако немамо стајњаке, а правимо системе за наводњавање, које је добро да имамо, у потпуности ћемо уништити земљу.

Како кажу у Министарству пољопривреде, до сада су завршени двонаменски системи Међа, Итебеј и Јанков мост 1 и 2. Готов је и двонаменски систем Речеј, црпна станица Калоча. До краја године требало би да буду готове још три црпне станице и четири подсистема.

Новим системима за наводњавање биће обухваћено више од 30.000 хектара ораница. Србија има одобрен буџет од 100 милиона долара, из кредитне линије коју је наша земља узела пре две и по године, по каматној стопи од један одсто на годишњем нивоу. На територији Војводине, директно ће се наводњавати око 23.000 хектара, а у Мачви, која ће по пројекту бити готова следеће године, још 11.000 хектара.

Ипак, Гулан истиче да ако не средимо проблем са вештачким ђубривом, и приноси ће бити све мањи. То, наравно, не може да надомести никако вештачко ђубриво. Да је ово постао горући проблем у Србији, сматра и Сања Бугарски, председник Асоцијације произвођача млека Војводине.

– Без стајњака не могу да постоје системи за наводњавање, јер је све ово смешно и неозбиљно, као и сам сточни фонд – наглашава Бугарски.

– То није ни приближно ономе што Србија може да приушти. Сточарство је запостављено апсолутно у односу на друге гране, нарочито узгој крупне стоке. Почевши од неадекватних субвенција. Земљиште је катастрофално испошћено. Уз то, немамо ни ветрозаштитне појасеве, па хумус “лети” на све стране. Ветар нам је сав хумус однео у Мађарску. Системи за наводњавање, без стајњака, су чиста експлоатација тла.

Ј. СУБИН

Извор: http://www.novosti.rs/