И поред тога стручњаци предвиђају да ће је бити сасвим довољно за домаће потребе, а да ће нам за извоз преостати око милион тона Прве прогнозе произвођача указују да је на северу Бачке преполовљен род пшенице. Званична статистика и стручњаци немају толико црна предвиђања у погледу приноса које би Србија ове године могла да оствари са житних поља.
Производња ће свакако бити око петину мања у односу на 2018, која је била једна од успешнијих по количинама хлебног зрна, али не и по квалитету, са којим смо имали озбиљних проблема. И поред тога стручњаци предвиђају да ће је бити сасвим довољно за домаће потребе, а да ће нам за извоз преостати око милион тона пшенице и брашна.
Републички завод за статистику недавно је објавио податке о очекиваној производњи пшенице у Србији за ову годину на основу стања на пољима крајем маја. Статистичари очекују производњу од око 2,4 милиона тона – или 18,1 одсто мање у односу на прошлу годину.
Овогодишња жетвена површина износи 582.636 хектара и у односу на 2018. мања је за око 65.000 хектара, указују статистичари. Очекивано је да ће Србија за извоз имати око 900.000 тона пшенице и брашна. Истина је да је ова година за ратаре била неповољна и да су неки од њих имали и знатно веће губитке него што статистика показује.
Мартин Мартинов (РТВ)
“Можемо да кажемо да је ова година за производњу стрних жита, због временских услова после сетве, била веома тешка. Због тога смо очекивали мање приносе на око 20 до 30 одсто површина. Доста је незахвално бавити се просеком. У принципу, мислимо да ће то бити просечно смањење од око 20 одсто, што је и процена званичне статистике. На неким парцелама сигурно ће бити и много значајнијих умањења приноса “ изјавио је за “Политику” Радивоје Јевтић, руководилац Одељења за стрна жита у Институту за ратарство и повртарство у Новом Саду. Произвођачи са севера Бачке и дела Баната, додаје, имали су проблема јер су падавине дошле касно, па је сигурно да ће губици код неких од њих бити већи. Иначе, најроднији региони у Србији су управо Бачка, део Срема, Мачве, Стиг… Ипак, Јевтић каже да ћемо имати довољно пшенице за исхрану нашег становништва. Питање је колико ће је бити за извоз и да ли ће параметри квалитета бити одговарајући.
“Али свака роба има свог купца. Србија је добро подручје за производњу жита. Друга је ствар зашто упорно сејемо сточну пшеницу, лошег квалитета, уместо квалитетних сорти од којих можемо много више да зарадимо на извозу” сматра саговорник.
Да ли нас Русија угрожава?
Још је рано за процене какав се квалитет може очекивати за овогодишњи род. Од тога ће директно зависити да ли ћемо на извозном тржишту успети да се изборимо са све јачом конкуренцијом у Црноморском сливу где доминира Русија, као највећи извозник пшенице у свету.
Ова земља је недавно објавила да ће до 2035. године производити 140 милиона тона житарица годишње, док ће извозити 55,9 милиона тона. Испуњење овог захтевног циља, како преносе медији, коштаће Русију око 70 милијарди евра.
“Руси нас неће угрозити. Свако има своје купце. Србија извози око милион тона што је мало у глобалним размерама. Зато и треба да будемо по квалитету добри. Нама не праве сметње Руси већ Мађари, рецимо. Не можемо чак ни у БиХ јер и они траже квалитет, тако да нашу пшеницу мешају са мађарском како би постигли бољи квалитет брашна“ каже професор др Мирослав Малешевић, један од највећих експерата за стрна жита у региону. Истиче да је Србија “покварила свој бренд сејући неквалитетну пшеницу” и да је то вероватно и највећи проблем са којим се суочавамо. Сматра да не треба да јуримо приносе већ квалитет и да би држава морала да подстакне такву производњу и уведе разврставање по квалитету.
“Јер, овако снижавамо рејтинг код страних купаца. У структури наше сетве имамо 20 до 25 сорти, које носе потенцијал за квалитет и она би морала да се одваја од оне која није добра”, каже Малешевић.
За БДП важнији кукуруз
Иван Николић, уредник билтена “Макроекономске анализе и трендови” (МАТ) не верује да ће смањење рода пшенице утицати на смањење укупног БДП-а.
“Наша главна ратарска култура је кукуруз а рекао бих да је он више засејан него прошле године. Још треба сачекати крајњи салдо пољопривредне производње за ову годину. Могуће је да ће бити мањи али не онолико колико смо ценили почетком 2019” каже Николић и додаје да су јесење културе “сасвим добре” и да треба сачекати и резултате у сточарству с обзиром на то да и оно има добар удео у укупној додатој вредности пољопривреде.
“То што је нешто мање засејано, или мање родило, не мора да значи да ће се баш директно одразити у укупној додатој вредности пољопривреде. Културе које тек долазе, а које су много значајније у односу на пшеницу, имају бољи резултат”, истиче Николић.
Извор: http://rtv.rs/
Нема коментара
Оставите први коментар