Студијско путовање у Мађарску

У оквиру пројекта „Рурал-Нет“, од 11. до 13. априла, а у организацији Мреже за рурални развој, спроведено је студијско путовање у Мађарску.

Циљ путовања је био упознавање са искуствима везаним за „ЛЕАДЕР“ пројекте, као и успостављање сарадње са лаговима у Мађарској, а посебно у области Сегедина. Сваки од регионалних центара је делегирао по једног свог представника, тако да је била представљена мрежа из целе Србије. Поред едукације, намера координатора је била и успостављање чвршћих веза са Србима у локалној заједници, те њихово боље упознавање.

Крајње одредиште је била Деска, село удаљено од Сегедина 10 km, а познато по највећој концентрацији Срба у Мађарској. До пре Првог светског рата у том атару је живело преко 2000 наших сународника, али је након потписивања Тријанонског споразума, и крајњег дефинисања границе између тада две нове државе, остало свега њих 300 – 400. Данас у Дески живи још свега 114 Срба, и сваки долазак људи из наше земље, за њих пуно значи. Не треба ни сумњати у гостопримство које су исказали према члановима мреже.

Наша делегација је званично дочекана и примљена и од руководства локалне самоуправе, и све време је била обезбеђена сва могућа помоћ при обиласку околине. Уласком Мађарске у Европску унију, увећане су могућности за финансирање пројеката у руралним срединама, што се у овом крају најбоље видело на примеру производње и прераде паприке. Презентација о историји производње и дугогодишњем развоју, одвијала се у малом, али лепо уређеном музеју, који је изграђен такође из пројектних средстава. Чланови мреже су посетили и село у пограничној области, Роску, где је на врло леп начин спроведено уређене јавне површине у малој средини, а за шта и код нас постоји огромна потреба. Поред тога, у међусобној комуникацији са представницима локалне самоуправе су појашњена и висина средстава, у односу на број становника, као и период и крајњи рок њиховог утрошка.

Треба да се истакне, да је село Деска сјајан пример добрих међунационалних односа, о чему сведоче и бројни натписи на српском језику и ћириличном писму. Као последњи, у низу позитивних примера је и реализација пројекта обнове старог српског гробља, који сведочи о вековном постојању Срба на овом подручју.

Пројекат је већ отпочео са спровођењем, и требао би да траје годину дана.

Цело студијско путовање је још једном потврдило да се одласком на лице места, увек најбоље долази до информација.

Поређењем других са нашом средином, најбоље се долази до закључка шта треба да поправљамо у свом раду, као и где су наше неискоришћене могућности и предности.

 Координатор ПЦ Лазаревац и РЦ Моба

                                                                                       дипл. инж. Горан Чакардић