Спој пољопривреде и туризма у Великом Градишту

Председник Општине Драган Милић за Агробизнис магазин: Ми пољопривреду усмеравамо кроз развој туризма

Општина Велико Градиште налази се у североисточном делу Србије и припада Подунавском региону (Браничевски округ). Простире се на површини од 344 км2. На територији општине живи око 27.000 становника смештених у 26 насеља. Седиште општине је Велико Градиште које броји око 6.500 становника и представља административни, привредни и културни центар општине. На привременом раду у иностранству налази се преко 5.000 грађана (углавном у земљама западне Европе). Велико Градиште се на западу граничи са општином Мало Црниће, на југоистоку са општином Кучево, а на истоку са општином Голубац, На северу је општина омеђена Дунавом који је у дужини од 20 км раздваја од суседне Румуније. Посетили смо председника општине, Драгана Милића, и од њега чули каква је ситуација у тој општини.

Колико општина Велико Градиште има пољопривредних произвођача и имате ли могућности да им на било који начин помогнете?

Општина Велико Градиште има око 22.000 хектара обрадиве површине и око 4.000 домаћинстава које се баве пољопривредном производњом. Око 20% људи живи у иностранству што по општину има и добре и лоше стране. Добре стране су што нам добар део средстава стиже преко њих, и што се та средства улажу у општину тј. у пољопривреду и туризам. Ми би волели да се ти људи једног дана врате, али то више зависи од државе него од локалне самоуправе. Проблем пољопривреде мора да се решава на државном нивоу пошто локална самоуправа има мали буџет. Потребно је да се донесе стратегија развоја,и да држава треба да настави са дељењем премија и регреса, и да се на тај начин могу решити проблеми у пољопривреди. Ми покушавамо да кроз развој туризма повежемо пољопривреду са туризмом. У селу Кусићи имамо производњу цвећа, планирамо да развијамо и етно туризам. Река Пек пролази кроз нашу општину, биће ту један камп, као и приватни рибњак. Етно ресторан, салаш на коме ћемо организовати школу јахања. Нама иначе туристичка сезона се отвара манифестацијом дани цвећа које се организује 1. маја. У селу Царевцу имамо повртаре који су били познати широм старе Југославије. Тако да сад гледамо да свим туристима који дођу у посету на Сребрно језеро, да им омогућимо да своју храну пласирају у нашој средини. Били смо јаки и у сточарству, имали смо доста крава музара, тов јунади и фарму свиња. Све то данас функционише са мањим капацитетом него раније, док тов јунади нажалост не ради. Планирамо да се од 50 до 100 људи бави узгојом свиња у сарадњи са фармом свиња. Фарма има у плану да претвори тов јунади у тов свиња и да се тиме повећају капацитети фарме на неких 30.000 до 35.000 свиња. Општина ће ту идеју подржати и да им помогнемо да приликом закупа земљишта они добију прече право.
Код Министарства пољопривреде су прошла наша два пројекта са којима смо конкурисали. Један је за радове на локалном путу Курлаче – Крчевац како би пољопривредници лакше долазили до својих парцела. А други је да се ради комплетна анализа земљишта на територији општине Велико Градиште. У последње време бесплатно стимулишемо вештачку оплодњу крава музара (поправка генетског састава говеда).

Ко држи локалну власт у Великом Градишту?

„Група грађана за село и град“ је на власти мада ја то не бих назвао тим термином, већ групом која обавља посао, пошто је свима у интересу да се изграде путеви и канализација и да се улаже у општину. Група има 15 одборника; 2 из СПО, део њих је припадао некадашњем СПС-у, тако да од 35 одборника ми имамо 23 која подржавају програме. Наравно и остали одборници помажу, понекад и критикама које су добро дошле. Помажу да се што боље обави посао. Сви заједно активно учествујемо у реализацији и конкурисању код пројеката прекограничне сарадње. Тренутно реализујемо 12 пројеката у вредности од десетак милиона евра. Један од најзначајнијих је пројекат водоизворишта Острво од 4.5 милиона евра, чија реализација треба да крене првог јула. Дунавска конвенција нам је одобрила та средства. Пројекат обухвата изградњу прве фазе водовода од водоизворишта, пролазак воде испод језера, иградњу водо торња и снабдевање урбаног дела Сребрног језера и да вишак воде иде у град. Друга фаза би требало да буде снабдевање водом свих насеља око језера и трећа фаза је да водовод стигне до највише тачке у општини, до брда Кумана и тиме би воводом могли да покријемо потребе целе општине. То је дугорочан пројекат чијом ће се релаизацијом решити трајне потребе општине за пијаћом водом. Позвали смо 30 свршених студената које желимо да укључимо у те пројекте и уколико њихов пројекат буде прихваћен, биће менаџери и тиме ће моћи да раде и зараде, а истовремено да допринесу и развоју општине.

Познато нм је да из буџета издвајате новац за новорођену децу?

Из буџета издвајамо око 12% за новорођену децу и то за сада даје резултате. Прво дете добија новац, ако је мајка незапослена добија једнократну помоћ од 50.000 динара, деца која иду у основну школу добијају бесплатну ужину ако испуњавају услове, док деца у средњој школи добијају бесплатан превоз. Вуковцима дајемо новчане награде и књиге, а од ове године два најбоља студента добијају награде, као и ученици који побеђују на републичким такмичењима од општине добијају компјутере и лаптопове. Издвојили смо средства и за месне заједнице, тако да свака од њих добија 450 динара по становнику и још по 500.000 динара за покриће неких својих трошкова све са циљем како би разлику између села и града свели на неки минимум.

Приметили смо да се Сребрно језеро јако лепо развија, шта је са инвестицијама у привреди?

Што се тиче туризма у последњих пар година је запослено преко 400 људи који данас живе од туризма. Зато смо у нашој средњој школи увели смер конобара и кувара како би се на време припремили за рад у туризму. Изграђен је нови хотел са конгресном двораном. До скора нам је туристичка сезона трајала само два месеца, сада траје практично током целе године. Организујемо семинаре, конгресе и друге врсте окупљања, поготово викендом. Изграђено је још неколико хотела и мањих објеката. Поседујемо и туристички брод који је један од лепших на Дунаву и који саобраћа на линији Сребрно језеро – Голубачка тврђава. Ове године је уложено око 150.000 евра у уређење плаже, направили смо игралиште за одбојку на самој плажи, завршавамо игралиште за ватерполо, а урађен је и нови водоскок. Чистили смо муљ из језера, при обали смо насули песак, већ три године ради аква парк, има доста нових кафића и спортских садржаја… Тако да имамо богату понуду за туристе, не треба заборавити ни Рамску тврђаву око које имамо договор са Турцима да урадимо пројекат обнове Рамске тврђаве. С обзиром да је то турска тврђава из XV века, турска држава је издвојила око 170.000 евра за пројектну документацију. Угостили смо били и потпредседника турске владе који нам је обећао око 2.000.000 евра помоћи како би се та тврђава у потпуности обновила. Данас на Сребрном језеру имамо око 120.000-130.000 ноћења и да језеро посети 500.000-700.000 људи годишње. Сребрно језеро је добра база за људе који желе да обиђу Рамску тврђаву, Виминацијум, Голубачку тврђаву, тако да ће гости имати активности свих десетак дана током посете Сребрном језеру.

Због близине Дунава и добре сарадње са суседном Румунијом, све чешће се спомињу и обновљиви извори енергије?

Градиште и Вршац имају најјаче ветрове, а притом имамо више сунчаних дана него Сплит тако да имамо потенцијала и за соларну енергију а и за ветрењаче. Ми већ увелико радимо планску документацију за ветрењаче и већ смо ступили у контакте са људима кроз чија имања треба да прође пут и да буду постављене ветрењаче како би решили имовинско-правне односе. Тако да очекујемо да се наредне године крене са изградњом првих 9 ветрењача у Куману и Затрњу, а вредност инвестиције је око 45 милиона евра.Општина поседује и око 200 ха земље у Пожежену, то је песковито земљиште које ако се буде наводњавало може да буде врло квалитетно. Урадили смо урбанистичку документацију да ту могу да никну ветрењаче а да између њих сеју ратарске културе или саде вишегогодишњи засади. Већ су људи из Немачке и Аустрије показали интересовање да узму то земљиште у закуп и да граде ветрењаче. Притом се земљиште налази 800м од Дунава па је занимљиво и за друге врсте инвестиција.

Извор:  http://www.agrobiznis.biz/, http://www.agropress.org.rs