Реформа пољопривреде: САМО ОРГАНСКА ПРОИЗВОДЊА

За који дан, после управо одржаних избора, поново ћемо постати свесни неких чињеница о пољопривреди Србије.

Између осталог:

–          немамо никакву шансу да код најважнијих производа (пшеница-кукуруз, млеко-месо, поврће-воће, . .)   конкуришемо у Европи,

–          са све строжијом контролом и све сиромашнијим земљиштима слаби су изгледи и за органску производњу.

Све досадашње мере око помоћи државе пољопривреди биле су (како то народ каже) – млаћење празне сламе! Hиски приноси и високи  трошкови, без пратеће индустрије за дораду пољопривредних производа, довели су до великог сиромаштва, пустих села и до увоза свега и свачега!

Једна од мера државе у будућем развоју ће и даље  бити директна помоћ (субвенције). Ма колико та срества била мала морала би гарантовати сигурнији помак у самосталност и конкурентност. У том погледу треба јасно одвојити две важне области:

–          и даље подржавати давање помоћи за приплодну стоку као основу сточарства;

Све три основне гране сточарства (говеда, свиње, овце-козе) имају по две групе производа, за која нема ограничења по будућим  потребама. То су:

а) млеко-месо за потребе повећане домаће потрошње и (са врхунским прерадама) за пласман у свету;

б) селекција-одгој  приплодних грла не само за домаће потребе, већ и за шири регион државе;

–          усмеравати помоћ ка обрадивим површинама за здраву (органску) производњу;

И у овој групи помоћи издвајају се бар два основна принципа:

а) давати помоћ по јединици оних површина за које корисник обезбеђује одређену количину органских ђубрива (стајњака):  минимална помоћ за 10, а највећа за количину  20 тона/хектар/година;

б) део помоћи усмеравати за обрадиве површине на већим надморским висинама:  најмању за 300 – 500 метара, а највећу за преко 1000 метара.

У оба ова случаја постепено ће се стварати (и повећавати) услови за производњу здраве органске хране. То ће из године у годину бити све већа шанса не само за пољопривреду Србије, већ и по потражњи у целом свету. Ако се ово усмерење помоћу државе започне већ у наредној години, Србији ће бити потребно бар 10-так година да се њена  пољопривреда заиста реформише у правом смислу речи-

Овај смер има још једну веома  важну позитивну страну.  То је очување пољопривредних домаћинстава као носиоца пољопривреде у целој држави. Овоме иду  у прилог неке већ постојеће норме:

а) за 100 хектара класичне биљне производње (пшеница – кукуруз – шећерна репа) довољна је само једна радна снага;

б) на 100 хектара преко сточарства и органске биљне производње и у блиској будућности ће обезбеђивати опстанак чак 10-так домаћинстава!

Наведеном концепту усмерења пољопривреде и помоћи државе не спомиње се коришћење вода. За то постоје најмање два важна разлога:

1. Србија већ сада  нема (и у будућности неће имати) воде за било какав појам ширег наводњавања:  површинских вода је преко лета већ сада недовољно,  а све  количине подземних вода се морају брижљиво чувати за приоритетна коришћења (за народ-стоку-индустрију);

2. Вода ће бити све скупља тако да ће у пољопривреди бити исплативо коришћење само за уско одређене сврхе (интензивна произодња неких врста поврћа, рационално коришћење за воће, само појединачни примери где има више воде, . . );

Све наведене поставке су једноставне и веома разумљиве. Оне потичу од класичне науке и општих сазнања. То су и  искустава свих оних, који се баве пољопривредом и од ње живе. Такви треба и сада да се заложе да се те поставке уведу у живот. Од садашње науке се такође очекује не само да се прикључи, већ да себе стави испред – да заложи свој углед и преко пољопривреде преузме део одговорности за будућност Србије. Само тако ће се олакшати новој Скупштини доношење правих одлука о стварној реформи пољопривреде и достојантсвеном опстанку бар једне половине од данашњих пола милиона домаћинстава.

Др Милан Ст. ТОШИЋ

ред.проф. у пензији