Органском храном до веће зараде

Земљиште Србије је повољно за органску производњу, али би сваки произвођач требало да изврши анализу своје парцеле како би имао „чисту земљу“, али и чисту савест.

Ово је закључак публикације „Потенцијали Републике Србије у погледу квалитета земљишта за органску пољопривредну производњу“, коју је припремила Управа за пољопривредно земљиште.

Под органском пољопривредом у Србији је око 0,3 одсто укупно обрадивих површина, док је у Европи 24 одсто (највише у Шпанији и Италији). У Војводини и Шумадији има највише површина са органском производњом, али овај вид пољопривреде све више је заступљен у западној и јужној Србији. Према плановима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије, под органском производњом до ове године требало је да буде 50.000 хектара. На дужи рок планови су амбициознији и рачуна се на чак 600.000 хектара.

Стручњаци које је окупила Управа за пољоприрведна земљишта испитали су квалитет напуштеног земљишта у пет области које би било погодно за органску пољопривреду.

„Најмање напуштеног земљишта је у Војводини. У јужној и југоисточној Србији око 22 одсто пољопривредног земљишта се не обрађује. На овакво стање су највише утицали економски и демографски фактори“, каже Зоран Кнежевић, директор Управе за пољопривредно земљиште.

Сви који желе да се баве органском производњом, по стручњацима, требало би пре свега да узму узорак земљишта и утврде квалитет. Следећи корак је одабир културе која ће се узгајати и препорука око ђубрења. Чест је случај да је земља кисела или су у њој присутни тешки метали. Арсен, никл или бакар често прелазе максималну дозвољену количину. Бакар је поготово присутан на местима некадашњих винограда.

Руководилац пројекта, др Јовица Васин, каже да је циљ истраживања да се усвоји систем контроле земљишта и употребе ђубрива од стране пољопривредних произвођача.

„За очување и унапређење земљишта потребно је усмерити пажњу ка превентивним мерама, од којих је једна и благовремено испитивање квалитета земљишта од стране овлашћених и акредитованих лабораторија“, каже Васин.

Веома је важан и одабир и количина органског ђубрива, јер неадекватном употребом могу да се загаде подземне воде, реке и језера. Важно је планирати гајење поврћа на истој парцели у року од три године. Стајњак је идеалан за купус, паприку, парадајз, карфиол, тиквице, лубенице, али друге године треба гајити лук, салату, спанаћ или шаргарепу, а треће грашак, боранију и боб.

Органска производња значајно поправља плодност земљишта у односу на конвенционалну и биодинамичку производњу, а зарада од органских производа је за трећину већа од класичних и дупло већа од ГМО производа. 

Храна произведена по принципима органске пољопривреде не садржи вештачки синтетизоване материје, па ни пестициде. Она обезбеђује производима већу нутритивну вредност од оних који су произведени конвенционалном производњом. Научници су уврдили да ови производи имају 63 одсто више калијума, 73 одсто више гвожђа и 125 одсто више калцијума него производи добијени конвенционалном пољопривредом.

Извор: http://www.gdeinvestirati.com/