Пољопривреда 2014.: СУША – НОВА КАЗНА?

Да ли сви баш уживамо у лепом, топлом зимском времену? Па уз то још и без – падавина!! Све до Српске Нове године! Већина ужива, чак врло – безбрижно! А она мањина – ко су они??

Забринути су сви они, који су „везани“ за пољопривреду, од пољопривреде живе. То су они, који не заборављају тако лако тешке сушне године. Ону 2012. годину као изразито сушну, са преполовљеним приносима.  И пре тога – већи број сушнијих, него погоднијих година!

Сушне године нису само оне, у којима је мало падавина у време, када у доба вегетације  (март-април  –  август-септембар) биљкама треба довољно воде. Много већи утицај на појаву суше има стање резерви воде у земљишту. Те резерве се стварају изван активне биљне вегетације, већ од новембра-децембра. Од киша, којима се добро натапа земљиште, па потом отапањем снега, којим се допуни „резервоар“.

У погледу стварања резерви воде у земљишту појављују се две групе потешкоћа. Обе групе су подједнако велике.

–          прва група – нема падавина

Већ сада се може да зна – ова година спада у ову групу. То се одавно већ наслућује, а сада све више – потврђује. Половином јануара земљишта суве до већих дубина. Поготово у већем делу Војводине. Тај део наше државе иначе има мање годишњих падавина, па није тешко закључити забринутост за целу ову годину

–          земљиште нема капацитет за воду

И наука и пракса знају да се земљишта разликују по такозваним водно-ваздушним капацитетима. Ипак, основу капацитета за задржавање воде у земљишту чини – хумус. Са више хумуса земљишта су не само  плоднија, већ као сунђер задржавају (чувају) воду у себи. То су она земљиште, који се редовно ђубре органским ђубривима у количини од најмање 10 тона/година/хектар. Са двоструко већом количином овог ђубрива земљишта се оспособе са резервом воде и за најдуже суше у току вегетације.

По обе наведене групе прогнозе за 2014. годину не могу бити повољне. И – да ли само за ову текућу 2014. годину? Какви могу да буду закључци на основу тренутних сазнања, али и на основу оних, која се већ сада (високо поуздано!) наслућују?

Да наведемо само два закључка:

1.)    Водених талога (падавина) је из годину у годину све – мање!

2.)    Земљишта Србије (нарочито у Војводини) су (јако) осиромашена!

Као трећи закључак требало би дати неке „смернице“, пре свега за развој пољопривреде државе као целике и као најодговорније, а затим сваком оном, које планира и очекује плодове од пољопривреде!

На први наведени закључак (количине падавина) не можемо да утичемо. То је ствар природе и даљер развоја климатских прилика.

Други закључак (обогаћивање земљишта хумусом) је искључиво у рукама (надлежности) људи – и то у једном низу почев од државе, па све до сваког корисника пољопривредног земљишта. Тај задатак је веома сложен, па га је немогуће решити „преко ноћи“.  У том погледу не треба заборавити: повратак земшљишта у богат (висок) водно-ваздушни капацитет траје година, уз услов да се на томе ради систематски и упорно! То захтева и велика одрицања и улагања у току више година. Србији, као и многим државама у окружењу, треба врло много одлучности (и храбрости!) за одлуку о усмеравању свих својих могућности за наредних (најмање) 5 година за усмерење у повраћај свог јединог правог ресурса – свог пољопривредног земљишта!

Зашто се спомиње казна?

Природни токови тешко подлежу променама. Биљни свет опстаје тако да се земљишту враћају биљни остаци.

Др Милан Ст. Тошић,
редовни  професор у пензији