АФЛАТОКСИН Б1

Афлатоксини су мешавина сродних хемијских једињења бисфуранокумаринског типа. Од осамнаест до сада познатих токсина, афлатоксин Б1 је најважнији у погледу заступљености и токсичности.

Афлатоксине продукују гљивице из рода Aspergillus (A.flavus Link i A. parasiticus Speare), при чему су скоро сви сојеви A. parasiticus токсигени, а синтеза афлатоксина код А. флавус-а значајно варира од соја до соја

Постоји претпоставка да и многе друге плесни могу синтетисати афлатоксине мада само у траговима.

A.flavus је широко распрострањен микроорганизам у природи. Способан је за раст и спорулацију у температурном опсегу од 6-54 °Ц, док је оптимална температура 25-30 °Ц , па и до 38°Ц. Генерално посматрано оптимална температура за продукцију микотоксина је нижа од оптималне температуре за раст плесни. За продукцију афлатоксина Е₁ оптимална температура је 24-32 °Ц, а продукција се не одвија на температурама нижим од 13 °Ц нити на температурама вишим од 42 °Ц Релативна влажност, неопходна за синтезу афлатоксина, је висока и креће се у границама од 80-90%.

Механизам деловања афлатоксина

Токсично деловање афлатоксина се испољава на нивоу интеракције са генетским материјалом. Молекул афлатоксина продире у ћелију и њено једро, а затим улази измеду базних парова ДНК. Убачени молекули афлатоксина у великој мери успоравају процес преносења информације ДНК. Често се стварају греске у транскрипцији ДНК, а последица тога је инхибиција синтезе протеина, тј. синтетишу се „погрешни“ протеини.

Имуносупресивно дејство афлатоксина је доказано, мада тачан механизам још увек није у потпуност познат. Негативни ефекти афлатоксина на комплемент, интерферон и серумске протеине су вероватно резултат оштећења јетре и инхибиције синтезе протеина. Афлатоксин врси супресију неспецифичних супстанци (комплемент и интерферон) одговорних у хуморалном имунитету и супресију фагоцита путем макрофага, а у вецим количинама (0.6-10.0 ppm) додводи до супресије имуноглобулина класе IgG и IgA.

Тератогено дејство афлатоксина Б, се испољава појавом абортуса у значајном обиму, као и честој појави малформација код потомства. Поред тога, АФБ1 изазива хромозомске аберације, а доводи и до генских мутација.

Токсичност афлатоксина

Животињске врсте нису подједнако осетљиве на афлатоксин. Међу живином патке су најосетљивије, затим следе гуске, ћурке и фазани, док су кокошке најотпорније на афлатоксин. Свиње су такође врло осетљиве, док су преживари знатно мање осетљиви. Млађе животиње су осетљивије од старијих, гравидне од негравидних, мужјаци од женки. Такође је уочено да се тумори изазвани афлатоксином спорије развијају код женки него код мужјака.

Клиничка слика афлатоксикозе

При акутном тровању долази до нарушавања координације покрета, вртоглавице и парезе, а затим следе дијареје са примесама крви, хеморагије, отоци, жутица и смрт.

Анорексија, губитак телесне масе, ошамућеност, лоше екстеријерне карактеристике, бледило слузница и поремећај нервног система су симптоми почетне интоксикције живине афлатокси¬ном. Код пилади се запажа депресија, слабост ногу и опуштеност крила.

Код афлатоксикозе долази до поремећаја у коагулацији крви, што се у клиничкој слици испољава појавом крвављења на кожи и слузницама, као и на унутрашњим органима.

Поремећај метаболизма витамина Б групе и аминокиселина код афла¬токсикозе огледа се падом њихове концентрације у плазми, јетри и жуци. Поред тога афлатоксин утиче на минерализацију костију, ометањем ресорбције калцијума и фосфора у бубрезима на коју не делује витамин Д и паратхормон.

Животиње изложене дејству афлатоксина испољавају слабији имунски одговор.

Утицај афлатоксина на производне резултате

Штетни ефекти се, пре свега, испољавају у бројлерској производњи и производњи комерцијалних носиља, затим у свињарској производњи, као и осталим видовима сточарске производње.

Експериментално изазвана афлатоксикоза животиња увек доводи до значајног пада телесне масе, смањења конзумације хране и последично нижи дневни прираст, а уочени су негативни ефекти и након искључивања контаминиране хране из употребе.

Редукција броја јаја и телесне масе, као и слабија оплођеност и извођење су карактеристичне промене код афлатоксикозе носиља.

Резидуе афлатоксина

Резидуе афлатоксина се могу наћи у ткивима и органима животиња које су конзумирале контаминирану храну и то у јетри, мишићима, желуцу, бубрезима и масном ткиву, као и у месу, млеку и јајима.

Највећи степен акумулације афлатоксина одвија се у ткивима у којима се врси његова биотрансформација, а пре свега у јетри

Млеко контаминирано афлатоксином М1 је потенцијални карциноген за људе.

Афлатоксин и/или његови метаболити се могу детектовати у свим делови јајета најраније 10 часова након овулације.

Резултати токсиколошких испитивања показују да се за релативно кратко време (72-96 часова) афлатоксин у ткивима може изметаболисати после престанка уношења хране контаминиране афлатоксином. Резидуе се најдуже задржавају у јетри (до 32 дана), док се у другим јестивим ткивима не могу детектовати 16 дана након престанка конзумирања хране контаминиране хране.

Извор: http://www.patent-co.com