ГМ усеви – Само наука (Први део)

ГМО – Истраживање, документовање, ограничења, ризици и алтернативе.Професор Џон Фегн је постао познат широм Америке када је 90-их одбио вишемилионску своту за истраживања у био-инжењерингу, из етичких разлога.Говори о истраживањима ризика употребе ГМО производа.

Заговорници тврде да су генетски модификовани (ГМ) усеви:

– безбедни за јело и хранљивији,

– корисни средини,

– смањују потребу хербицида и инсектицида,

– повећавају приносе усева, чиме се помаже пољопривредницима и решава криза хране,

– стварају богатију, стабилнију економију,

– су само продужетак природног узгоја, и немају никаквих различитих ризика од оних код природно узгајаних биљака.

Међутим, велико и растуће тело научних истраживања и искуства на терену указују на то да ГМО не успева да докаже ове тврдње. Уместо тога, ГМ усеви:

– могу бити отровни, алергени и мање хранљиви од својих природних колега,

– могу пореметити екосистем, штете рањивим дивљим биљкама и животињској популацији, и штете биодевирзитету,

– повећавају уношење хемикалија (пестициди, хербициди) на дужи рок,

– достављају приносе који нису бољи, а у многим случајевима су гори, од конвенционалних усева,

– изазивају или погоршавају низ социјалних и економских проблема,

– су лабораторијски направљени, и једном ослобођен, штетан ГМО, не може бити опозван из окружења.

Научно демонстрирани ризици и јасно одсуство предности, навели су експерте да ГМ виде као неспретну, застарелу технологију. Они представљају ризик који не морамо сносити, имајући у виду доступност ефикасне, научно доказане, енергетски ефикасне и безбедне начине испуњавања тренутних и будућих глобалних потреба за храном.

Овај рад представља кључни научни доказ – 114 истраживачких студија и других ауторитативних докумената који документују ограничења и ризике ГМ усева, и много сигурнијих и ефикаснијих алтернатива које су расположиве данас.

Да ли је ГМ проширење природног биљног узгоја?

Природна репродукција или узгој може се десити само између тесно повезаних облика живота (мачке са мачкама, а не мачке са псима, пшенице са пшеницом, а не пшенице са парадајзом или рибом). На овај начин, гени које потомци наслеђују од родитеља, који носе информацију за све делове тела, су прошли низ генерација на уредан начин. ГМ нису као природно оплемењене биљке. ГМ користи лабораторијске технике за уметање вештачких јединица гена да би се репрограмирао план ДНК постројења биљке, са потпуно новим својствима. Овај се процес никада не би догодио у природи. Јединице вештачког гена су створене у лабораторији, тако што се удружују фрагменти ДНК, обично изведени из више организама, укључујучи вирусе, бактерије, биљке и животиње.

На пример, ГМ ген у обичном зрну соје, отпорном на хербициде, је повезан са вирусом из биљке, бактеријом из земљишта и биљком петунија.

ГМ процес трансформације биљака је груб, непрецизан, и изазива распрострањење мутације, што је довело до великих промена у ДНК постројењу биљака. (1) Ове мутације неприродно мењају функционисање гена на неприродне и потенцијално штетне начине (2) како је детаљно објашњено испод.

Да ли је ГМ храна безбедна за јело?

Супротно тврдњама индустрије, ГМ храна није правилно тестирана за људску безбедност, пре него што је пуштена у продају. (3, 4) У ствари, једина објављена студија о директном тестирању ГМ хране и њене безбедности за људе, нашла је потенцијални проблем (5) До данас, ова студија није поново пропраћена. Типичан одговор на питање безбедности је да људи у Сједињеним Државама и другим деловима света једу ГМ храну скоро десет година уназад, без икаквих последица на здравље, и да то доказује да су ГМ производи безбедни. Али, ГМ намирнице нису означене у САД, нити у другим земљама у којима су широко распрострањене и где се једу, тако да ни потрошачи који их купују нису могли бити праћени ради провере лоших здравствених ефеката.

Због тога, било који здравствени ефекат изазван ГМ храном, би морао да испуни необичне услове, да би био примећен.

Здравствени ефекти би требало да:

– изазивају симптоме који се потпуно разликују од уобичајених постојећих болести. Ако ГМ храна изазове напредак у уобичајеним болестима, или болестима које се споро развијају, као што су алергија или рак, нико не би могао да утврди шта је изазвало развој те болести.

– бити драматични и очигледни голом оку. Нико не испитује тела особе микроскопом, да би пронашао последице након што је особа јела ГМ храну. Али, само овај тип испитивања је потребан да би се дало рано упозорење о проблему, као што су предканцерозне промене.

За откривање важних, али суптилнијих утицаја на здравље, или ефеката којима треба више времена да се манифестују (хронични ефекти), потребне су дугорочне контолисане студије, на већем броју популације. Под садашњим условима, за умерене здравствене ефекте ГМ хране, могу бити потребне деценије да се исте обелодане, као што су биле потребне деценије да би се признали штетни ефекти транс-масти (још једна врста вештачке хране). Ефекти ‘спорог отрова’ из транс-масти проузроковали су милионе прераних смртних случајева широм света (6). Други разлог за спорост да било које штетне последице ГМ хране изађу на површину и за то што су мање очигледне је то што, чак и у САД, које имају најдужу историју коришћења ГМ хране, ГМ храна заузима само мали део у Америчкој исхрани (кукуруз је мање од 15%, а сојини производи мање од 5%).

Ипак, постоје знаци, да није све тако добро са америчким залихама хране. Извештај из америчког центра за контолу болести показује да су болести изазване храном повећане за 2 до 10 пута, у периоду од 1994. (пред комерцијализацију ГМ хране) до 1997. Да ли постоји веза са ГМ храном? Нико не зна, јер студије нису урађене на људима.

Истраживања о ГМ храни на животињама дају разлог за забринутост

Иако до сада истраживања нису вршена на људима, научници све више указују на студије које изучавају утицај генетски модификоване хране на лабораторијске животиње. Ова истраживања, сажета у даљем тексту, изазивају велику забринутост и због утицаја на људе и на животиње.

Истраживања спроведена на малим животињама:

– Пацови храњени ГМ парадајзом добили су чир у стомаку

– Код мишева храњених ГМ сојом поремећена је функција јетре, панкреаса и тестиса (9, 10, 11)

– ГМ грашак је изазивао алергијске реакције код мишева (12)

– Пацови храњени ГМ уљаном репицом имали су увећану јетру, што је често знак тровања (13)

– Код пацова храњених ГМ кромпиром дошло је до превеликог раста слузокоже црева, што се дешава у преканцерогеном стању (14, 15)

– Пацови храњени ГМ кукурузом који производи сопствени инсектицид развијали су се спорије, имали су проблема са јетром и бубрезима, као и повишен ниво одређених масти у крви (16)

– Након три генерације, пацови храњени ГМ кукурузом који производи сопствени инсектицид претрпели су оштећење јетре и бубрега, а дошло је и до промена у биохемији крви (17)

– Код старих и младих мишева храњених горе поменутим кукурузом примећен је поремећај у ћелијама имуног система, као и у биохемијској активности (18)

– Након четири генерације храњења овим ГМ кукурузом, код мишева је уочено абнормално гомилање структурних промена у различитим органима (јетри, слезини, панкреасу), затим велике промене у структури функције гена у цревима, осликавајући притом поремећај у хемији овог система органа (нпр. у стварању холестерола, стварању и паду протеина) и, најважније, уочено је смањење плодности (19)

– Код мишева који су храњени ГМ сојом током читавог животног века (24 месеца), израженији су били акутни знаци старења јетре (20)

– Код зечева храњених ГМ сојом забележени су поремећаји у раду ензима бубрега и срца (21).

Истраживања спроведена на домаћим животињама: Домаће животиње се већ годинама хране генетски модификованом сточном храном. Да ли то значи да је она безбедна по стоку? То заправо значи да последице овакве исхране нису упадљиве, као и то да се не уочавају одмах. Међутим, дугорочнија истраживања, направљена да прате спорији и суптилнији утицај ГМ хране по здравље, показују да она има негативно дејство. То потврђују резултати добијени након студија на лабораторијским животињама.

Појавили су се следећи проблеми:

– Код оваца храњених кукурузом који производи инсектицид Бт токсин, након три генерације, код женки је уочен поремећај у раду система за варење, а код њихове јагњади поремећај у раду јетре и панкреаса (22).

– Примећено је да генетски модификована ДНК преживљава варење и остаје у дигестивном тракту оваца храњених ГМ храном. Овим се повећава могућност да се гени отпорни на антибиотике, као и гени Бт инсектицида, могу сместити у бактерије у утроби (23). Овај процес се назива хоризонтални трансфер гена. Он може да доведе до развијања бактерија које изазивају болести а отпорне су на антибиотике, тзв. „супер бубе“ (ориг. superbugs). Надаље, ово може довести до стварања Бт инсектицида у утроби и имати штетне последице. Регулатори и биотехнолошка индустрија годинама су тврдили да код генетски модификоване ДНК неће доћи до хоризонталног трансфера гена, али ово истраживање то доводи у сумњу

– Органи животиње повећавају ГМ ДНК у храни. Мале количине ГМ ДНК појављују се у млеку и месу које људи конзумирају (24, 25, 26). Њихов утицај на људе и животиње још увек није истражен.

Да ли истраживања на храни за животиње указују на потенцијалне здравствене проблеме код људи?

Пре него што се тестирају на људима, адитиви и нови лекови морају да се тестирају на мишевима и пацовима. Уколико се при првим експериментима покаже да има штетно дејство, лек се највероватније неће користити у људској употреби. Само ако експерименти на животињама не покажу штетно дејство, лек даље може да се тестира на волонтерима.

Међутим, иако су ГМ усеви имали лоше дејство на експерименталне животиње, њихова комерцијализација је ипак одобрена у многим земљама. Ово указује на чињеницу да се за испитивање безбедности ГМ усева спроводе мање ригорозне мере него за испитивање нових лекова.

У ствари, бар у једној земљи – Сједињеним Америчким Државама – испитивање безбедности ГМО-а је произвољно, односно није обавезно законом, иако су до сада сви ГМО прошли кроз добровољно испитивање. Процена безбедности буквално ни у једној земљи није научно ригорозна. На пример, студије које рутински спроводе истраживачи који раде на ГМ усевима, а које служе да покажу да ГМ производи нису штетни, сувише кратко трају. Притом се користи премали број субјеката да би се поуздано утврдило штетно дејство ГМО-а. (27)

И док индустрија спроводи недовољно ригорозна испитивања на својим ГМ производима, (28) истовремено се систематично и упорно меша у истраживања независних научника који спроводе ригорозна и јасна истраживања. Упоредна и основна агрономска истраживања о ГМО, процене о њиховој безбедности и саставу, као и процене о утицају који имају на природу, ограничаване су и потискиване од стране биотехнолошке индустрије. (29, 30)

Патентна права везана за уговоре користе се за ограничавање приступа независних истраживача комерцијализованим ГМ семенима. Дозвола за проучавање патентираних ГМ семена се или не добија, или је толико тешко добити да се истраживање практично блокира. У случајевима када се дозвола коначно и добије, биотехнолошке компаније задржавају право да не дозволе да се резултати објаве, што доводи до тога да многа значајна истраживања заправо никада ни не угледају светлост дана. (31, 32)

Како би дискредитовали и/или ућуткали научнике који објављују студије које критикују ГМ усеве, индустрија и њени савезници такође се служе и низом стратегија у односима са јавношћу. (33)

(Наставиће се)

____________________

Референце:

(1) The Mutational Consequences of Plant Transformation. Latham J.R. et al. J Biomed Biotech. 2006, Article ID 25376, 1-7, 2006.

(2) Transformation-induced mutations in transgenic plants: Analysis and biosafety implications. Wilson A.K. et al. Biotechnol Genet Eng Rev., 23: 209-234, 2006.

(3) Safety testing and regulation of genetically engineered foods. Freese W and Schubert D. Biotechnol Genet Eng Rev., 21: 299-324, 2004.

(4) GMO in animal nutrition: potential benefits and risks. Pusztai A. and Bardocz S. In: Biology of Nutrition in Growing Animals, eds. R. Mosenthin, J. Zentek and T. Zebrowska, Elsevier Limited, pp. 513- 540, 2006.

(5) Assessing the survival of transgenic plant DNA in the human gastrointestinal tract. Netherwood T. et al. Nat Biotech., 22: 204- 209, 2004.

(6) Experts Weigh In: Will Trans Fat Bans Affect Obesity Trends? Meir Stampfer. DOC News, Volume 4 (Number 5): p. 1, 1 May 2007.

(7) Food related illness and death in the United States. Mead P.S. et al. Emerging Infectious Diseases, 5: 607-625, 1999.

(8) Food Safety – Contaminants and Toxins. Unpublished study reviewed in J.P.F. D’Mello, CABI Publishing, 2003.

(9) Fine structural analysis of pancreatic acinar cell nuclei from mice fed on GM soybean. Malatesta M. et al. Eur J Histochem., 47: 385- 388, 2003.

(10) Ultrastructural morphometrical and immunocytochemical analyses of hepatocyte nuclei from mice fed on genetically modified soybean. Malatesta M et al. Cell Struct Funct., 27: 173-180, 2002.

(11) Ultrastructural analysis of testes from mice fed on genetically modified soybean. Vecchio L. et al. Eur J Histochem., 48: 448-454, 2004.

(12) Transgenic expression of bean alpha-amylase inhibitor in peas results in altered structure and immunogenicity. Prescott V.E. et al. J Agric Food Chem., 53: 9023-9030, 2005.

(13) Biotechnology Consultation Note to the File BNF No 00077. Office of Food Additive Safety, Center for Food Safety and Applied Nutrition, US Food and Drug Administration, 4 September 2002.

(14) GMO in animal nutrition: potential benefits and risks. Pusztai A. and Bardocz S. In: Biology of Nutrition in Growing Animals, eds. R. Mosenthin, J. Zentek and T. Zebrowska, Elsevier Limited, pp. 513- 540, 2006.

(15) Effects of diets containing genetically modified potatoes expressing Galanthus nivalis lectin on rat small intestine. Ewen S.W. and Pusztai A. The Lancet, 354: 1353-1354, 1999.

(16) New analysis of a rat feeding study with a genetically modified maize reveals signs of hepatorenal toxicity. Séralini, G.-E. et al. Arch. Environ Contam Toxicol., 52: 596-602, 2007.

(17) A three generation study with genetically modified Bt corn in rats: Biochemical and histopathological investigation. Kilic A and Akay MT. Food and Chemical Toxicology, 46: 1164-1170, 2008.

(18) Intestinal and Peripheral Immune Response to MON810 Maize Ingestion in Weaning and Old Mice. Finamore A et al. J. Agric. Food Chem., 56: 11533-11539, 2008.

(19) Biological effects of transgenic maize NK603xMON810 fed in long term reproduction studies in mice. Velimirov A et al. Bundesministerium für Gesundheit, Familie und Jugend Report, Forschungsberichte der Sektion IV Band 3/2008, Austria, 2008. http://bmgfj.cms.apa.at/cms/site/attachments/3/2/9/ CH0810/
CMS1226492832306/forschungsbericht_3-2008_letztfassung.pdf

(20) A long-term study on female mice fed on a genetically modified soybean: effects on liver ageing. Malatesta M. et al. Histochem Cell Biol., 130: 967-977, 2008.

(21) Genetically modified soya bean in rabbit feeding: detection of DNA fragments and evaluation of metabolic effects by enzymatic analysis. R. Tudisco et al. Animal Science, 82: 193-199, 2006.

(22) A three-year longitudinal study on the effects of a diet containing genetically modified Bt176 maize on the health status and performance of sheep. Trabalza-Marinucci M. et al. Livestock Science, 113: 178-190, 2008.

(23) Fate of genetically modified maize DNA in the oral cavity and rumen of sheep. Duggan P.S. et al. Br J Nutr., 89: 159-166, 2003.GM CROPS – JUST THE SCIENCE Page 10

(24) Detection of genetically modified DNA sequences in milk from the Italian market. Agodi A. et al. Int J Hyg Environ Health, 209: 81- 88, 2006.

(25) Assessing the transfer of genetically modified DNA from feed to animal tissues. Mazza R. et al. Transgenic Res., 14: 775-784, 2005.

(26) Detection of Transgenic and Endogenous Plant DNA in Digesta and Tissues of Sheep and Pigs Fed Roundup Ready Canola Meal. Mazza R. et al. J Agric Food Chem.
54: 1699-1709, 2006.

(27) How Subchronic and Chronic Health Effects can be Neglected for GMOs, Pesticides or Chemicals. Séralini, G-E, et al. International Journal of Biological Sciences,
2009; 5(5):438-443.

(28) How Subchronic and Chronic Health Effects can be Neglected for GMOs, Pesticides or Chemicals. Séralini, G-E, et al. International Journal of Biological Sciences,
2009; 5(5):438-443.

(29) Under wraps – Are the crop industry’s strong-arm tactics and close-fisted attitude to sharing seeds holding back independent research and undermining public
acceptance of transgenic crops? Waltz, E., Nature Biotechnology, Vol. 27, No. 10, October 2009.

(30) Crop Scientists Say Biotechnology Seed Companies Are Thwarting Research. Pollack, A., New York Times, 20 February 2009.

(31) The Genetic Engineering of Food and the Failure of Science – Part 1: The Development of a Flawed Enterprise. Lotter, D., Int. Jrnl. of Soc. of Agr. & Food, Vol. 16, No. 1, 2007, pp. 31–49.

(32) The Genetic Engineering of Food and the Failure of Science – Part 2: Academic Capitalism and the Loss of Scientific Integrity. Lotter, D., Int. Jrnl. of Soc. of Agr. &
Food, Vol. 16, No. 1, 2008, pp. 50–68.

(33) Biotech proponents aggressively attack independent research papers: GM crops: Battlefield. Waltz, E., Nature 461, 2009, 27–32.

Извор: http://www.vaseljenska.com