ГМ усеви – Само наука (Трећи део)

Три ГМ усева за Африку.
Какве ће утицаје имати климатске промене на пољопривреду?
Нафтни врхунац и пољопривреда.
ГМ усеви и климатске промене.
Не-ГМ успеси за усеве са посебном нишом.

Џон Фегн

ГМ слатки кромпир. Слатки кромпир отпоран на вирусе био је крајњи ГМ пројекат за Африку, изазивајући огромну популарност у светским медијима. Флоренс Вамбугу (Florence Wambugu), научница тренирана од стране Монсанта на челу овог пројекта, била је прозвана афричком хероином као спасилац милиона људи, што је било засновано на њеним тврдњама да ће ГМ слатки кромпир удвостручити производњу у Кенији. Магазин „Форбс“ ју је чак декларисао као једну од шачице људи на свету који ће „изумети будућност“. (62)

На крају се ипак показало да су тврдње о ГМ слатком кромпиру биле нетачне, са резултатима огледних поља која су показивала овај ГМ усев као неуспешан. (63, 64)

За разлику од неуспешног ГМ слатког кромпира, успешан програм конвенционалног узгајања у Уганди је произвео нову, високо приносну врсту која је отпорна на вирусе и која је „повисила приносе за отприлике 100%“. Овај пројекат из Уганде је постигао успех без великог улагања и то за само неколико година. Насупрот томе, ГМ слатки кромпир, припреман у току од преко 12 година и финансиран од стране Монсанта, Светске Банке и УСАИД, коштао је 6 милиона долара. (65)

ГМ маниока (касава). Могућност генетског инжењерства да масовно повећа производњу маниоке – која чини једну од најважнијих афричких намирница – тако што ће победити за њу погубни вирус, била је жестоко промовисана од средине 1990-тих до данас. Чак је било говора о ГМ-у као решењу за глад у Африци тиме што ће се приноси маниоке увећати до десет пута. (66)

Али изгледа да се ништа од тога није постигло. Чак и кад је постало јасно да је ГМ маниока доживела велики технички неуспех (67), медији су наставили са причама о њој као спасу од глади у Африци. (68, 69) У исто време, конвенционално (не-ГМ) узгајање биљке је на тих начин произвело маниоку отпорну на вирус, а разлика до које је она довела је увелико осетна на њивама пољопривредника, чак и у условима суше. (70)

Бт памук. У Јужној Африци, у Макатинију, често цитирано као примерак за пројекат Бт памука за мале пољопривреднике, 100.000 хектара су била 1998. године засађена Бт памуком. До 2002. године то се смањило на 22.500 хектара, што значи 80% за 4 године. До 2004. године. 85% пољопривредника који су предходно гајили Бт памук су одустали. Пољопривредници су се суочавали са проблемима са штеточинама, док се производња није повећала. Они пољопривредници који су и даље гајили Бт памук су били у губитку и једино су настављали из разлога што је јужноафричка влада дотирала пројекат и зато што је продаја била загарантована. (71)

Студија објављена у журналу „Заштита усева“ (Crop Protection) је закључила да „усеви Бт памука у Макатинију нису донели довољну зараду да би се очекивало реално и одржавајуће социоекономско побошљање због начина на који се овим усевом сада управља. Усвајање иновације као што је Бт памук изгледа да је једино профитабилно у агро-систему са довољним нивоом интензификације“. (72)

Какве ће утицаје имати климатске промене на пољопривреду?

Индустријска пољопривреда је највећи доприносилац глобалном загревању тиме што производи 20% гасова који стварају ефекат стаклене баште, док неке методе за повећање приноса још више погоршавају овај негативни утицај. На пример, усеви који постигну више унутарње приносе често требају више азотних ђубрива заснованих на фосилним горивима, од којих микроби у земљи неке претварају у азотсубоксид, гас стаклене баште скоро 300 пута јачи од карбон диоксида. У циљу да се минимализује утицај глобалне пољопривреде на будуће климатске промене, биће потребна инвестиција у системе пољопривреде који су мање зависни о индустријским ђубривима, као и у агроеколошке методе за побољшање капацитета земље да задржава воду и отпорност.

ГМ семење је производ агрохемијских компанија и оно је изузетно зависно о скупом спољашњем улагању у виду синтетичких ђубрива, хербицида и пестицида. Изгледа веома ризично да се овакви усеви промовишу када се суочавамо са климатским променама.

Нафтни врхунац и пољопривреда

По неким аналитичарима нафтни врхунац, када се достигне максимум глобалног вађења нафте, је већ наступио. Ово ће довести до драстичних промена у пољопривреди какву данас спроводимо. ГМ усеви су тако дизајнирани да се користе заједно са синтетичким хербицидима и ђубривима. Али синтетички пестициди су произведени од нафте, а синтетичка ђубрива од природног гаса. Оба ова фосилна горива се троше великом брзином, као и фосфати, главни састојак синтетичких ђубрива.

Пољопривреда базирана на садашњем америчком ГМ и хемијском моделу који је овисан о овим фосилним горивима ће све више постајати прескуп и неодржив. Статистика говори о томе:

У америчком прехрамбеном систему, 10 килокалорија (kcal) фосилних горива је потребно за сваку килокалорију хране која се конзумира. (73)

– Отприлике 7.2 quad фосилних горива се конзумира у производњи усева и домаћих животиња у САД сваке године. (74, 75)

– Отприлике 8 милиона kcal/ha су потребни за један усев кукуруза осредње величине и за друге сличне усеве. (76)

– Две трећине енергије коришћене у производњи усева се потроши на ђубрива и механизацију. (77)

Испробане технологије које могу да смање употребу фосилне енергије у пољопривреди укључују смањивање употребе ђубрива, одабирање машинерије погодне за сваки појединачни задатак, управљање земљом на начин очувања исте, смањивање иригације, као и практиковање органске пољопривреде. (78)

У студији о пољопривредним системима са Родејл Института (Rodale Institute Farming System Trial – FST), упоредна анализа о употреби енергије вођена од стране др Дејвида Пиментела (Dr David Pimentel) са Корнел (Cornell) Универзитета, пронашла је да органски пољопривредни системи користе само 63% енергије потребне за конвенционалне пољопривредне системе, већином због тога што је огромна количина енергије потребна да би се синтетизовало азотно ђубриво, а за тим следи и производња хербицида. (79)

Студије показују да је ниско-улагајући модел органске пољопривреде веома функционалан у афричким земљама. Пројекат Тигреј (Tigray) у Етиопији, делом финансиран од стране УН Организације за храну и пољопривреду (UN Food and Agriculture Organisation – FAO), упоређивао је приносе код употребе компоста и хемијских ђубрива на њивама пољопривредника у току од шест година. Резултати су показали да компост може да замени хемијска ђубрива и да су приноси били повећани за 30% у просеку. Као добре нус-појаве употребе компоста, пољопривредници су забележили да су усеви отпорнији на штеточине и болести и да се смањила количина корова. (80)

ГМ усеви и климатске промене

Климатске промене доносе нагле, екстремне и непредвидиве промене у времену. Да бисмо преживели, усеви треба да буду што је могуће више прилагодиви, отпорни и разноврсни. ГМ технологија нуди управо супротно – све ужу разноврсност усева и неприлагодиву технологију која захтева године и милионе долара у инвестицијама за сваку нову врсту.

Сваки ГМ усев је специјално изумљен да би попунио посебну нишу. Са климатским променама, нико не зна какве ће тачно нише постојати и где. Најбољи начин да се осигура против разарајућих последица климатских промена је да се сади доста различитих, високоделотворних усева који су генетски разнолики.

ГМ компаније су патентирале гене биљака за које они верују да доприносе отпорности на сушу, врућину, поплаве и салинитет – али нису успели у коришћењу ових гена да произведу и једну нову врсту усева са овим својствима. То је због тога што су ове функције високо комплексне и што
садрже много више различитих гена који функционишу заједно на један прецизно регулисан начин.

Постојећа ГМ технологија за сада није у стању да произведе усеве са овако софистицираном, прецизно регулисаном мрежом гена за побољшање отпорности.
Конвенционално природно укрштање на холистичкој бази је много боље прилагођено да дође до овог циља, користећи мноштво од тако рећи сваке уобичајене врсте усева које су отпорне на сушу, врућину, поплаве и салинитет.

Такође, напредак је постигнут у укрштању биљака које користи маркирано-потпомогнуту селекцију (marker-assisted selection, MAS), већином неспорну грану биотехнологије које може да убрза природан процес укрштања тако што идентификује важне гене. MAS не носи ризике и неизвесности које носи генетско инжењерство.

Где MAS јесте споран односи се на генетско патентирање. Јако је важно да земље у развоју добро размотре значење и последице власништва над патентима ових усева.

Не-ГМ успеси за усеве са посебном нишом

Ако прихватимо да усеви са посебном нишом могу бити корисни у прилагођавању на климатске промене, постоје бољи начини него генетски инжењеринг да се они произведу. Традиционално укрштање и MAS су пуно узнапредовали у производњи укрштених, специјалних усева иако су они добили само мали део публицитета датог често спекулативним тврдњама о ГМ чудима.

Један пример не-ГМ успеха је „Сноркел“ пиринач (snorkel = ронити), који се прилагођава поплавама тако што му израсту дуже стабљике, што спречава усев од дављења. (81)

Док се генетски инжењеринг употребио као начин да се идентификују жељени гени, једино традиционално укрштање – вођено MAS-ом – је било коришћено да се произведе Сноркел пиринач као врста.

Сноркел пиринач је потпуно не-ГМ. Ово је одличан пример како читав низ употребе биотехнологије, укључујући ГМ, може бити користан и ефективан у раду са природним укрштањем, да би се произвео нови усев који задовољава критичне потребе садашњице.

(Наставиће се)

_____________________

Референце:

(62) Millions served. Lynn J. Cook. Forbes magazine, 23 December 2002.

(63) GM technology fails local potatoes. Gatonye Gathura. The Daily Nation (Kenya), 29 January 2004.

(64) Monsanto’s showcase project in Africa fails. New Scientist, Vol. 181, No. 2433, 7 February 2004.GM CROPS – JUST THE SCIENCE Page 11

(65) Genetically modified crops and sustainable poverty alleviation in sub-Saharan Africa: An assessment of current evidence. Aaron deGrassi. Third World Network-Africa, June 2003.

(66) Plant Researchers Offer Bumper Crop of Humanity. Martha Groves. LA Times, 26 December 1997.

(67) Danforth Center cassava viral resistance update. Donald Danforth Plant Science Center, 30 June 2006.

(68) Can biotech from St. Louis solve hunger in Africa? Kurt Greenbaum. St. Louis Post-Dispatch, 9 December 2006.

(69) St. Louis team fights crop killer in Africa. Eric Hand. St. Louis Post-Dispatch, 10 December 2006.

(70) Farmers get better yields from new drought-tolerant cassava. IITA, 3 November 2008; Cassava’s comeback. United Nations Food and Agriculture Organisation, 13 November 2008.

(71) A Disaster in Search of Success: Bt Cotton in Global South. Film by Community Media Trust, Pastapur, and Deccan Development Society, Hyderabad, India, February 2007.

(72) Impact of Bt cotton adoption on pesticide use by smallholders: A 2-year survey in Makhatini Flats (South Africa). Hofs, J-L, et al. Crop Protection, Volume 25, Issue 9, September 2006, pp. 984–988.

(73) Food, energy and society. Pimentel, D., and M. Pimentel. Niwot: Colorado University Press, 1996. Cited in Energy efficiency and conservation for individual Americans. D. Pimentel, Environ Dev Sustain, 1996.

(74) Energy and economic inputs in crop production: Comparison of developed, developing countries. Pimentel, D., Doughty, R., Carothers, C., Lamberson, S., Bora, N., & Lee, K. In L. Lal, D. Hansen, N. Uphoff, & S. Slack (Eds.), Food security & environmental quality in the developing world (pp. 129–151). Boca Raton: CRC Press, 2002.

(75) U.S. energy conservation and efficiency: Benefits and costs. Pimentel, D., Pleasant, A., Barron, J., Gaudioso, J., Pollock, N., Chae, E., Kim, Y., Lassiter, A., Schiavoni, C., Jackson, A., Lee, M., & Eaton, A. Environment Development and Sustainability, 6, 279–305, 2004.

(76) Ethanol production using corn, switchgrass, and wood; and biodiesel production using soybean and sunflower. Pimentel, D., & Patzek, T. Natural Resources Research, 14(1), 65–76, 2005.

(77) Energy and economic inputs in crop production: Comparison of developed, developing countries. Pimentel, D., Doughty, R., Carothers, C., Lamberson, S., Bora, N., & Lee, K. In L. Lal, D. Hansen, N. Uphoff, & S. Slack (Eds.), Food security & environmental quality in the developing world (pp. 129–151). Boca Raton: CRC Press, 2002.

(78) Energy efficiency and conservation for individual Americans. D. Pimentel et al. Environ Dev Sustain., Vol. 11, No. 3, June 2009.

(79) Environmental, Energetic, and Economic Comparisons of Organic and Conventional Farming Systems. Pimentel, D. et al. Bioscience, Vol. 55, No. 7, July 2005, pp. 573–582, http://www.bioone.org/doi/full/10.1641/0006-3568(2005)055%5B0573%3AEEAECO%5 D2.0.CO%3B2#references

(80) The impact of compost use on crop yields in Tigray, Ethiopia. Institute for Sustainable Development (ISD). Edwards, S. Proceedings of the International Conference on Organic Agriculture and Food Security. FAO, Rom, 2007, ftp://ftp.fao.org/paia/ organicag/ofs/02-Edwards.pdf.

(81) The ethylene response factors SNORKEL1 and SNORKEL2 allow rice to adapt to deep water. Hattori, Y. et al. Nature, Vol 460, 20 August 2009: 1026–1030.