Затворе(не) штале

У протеклих неколико деценија, изглед наших села се у великој мери променио. Промене које су настале могу се посматрати као позитивне и негативне, са мањим или већим утицајем на живот сеоског становништва.

Један од драстичних примера је изглед већине новосаграђених кућа, које су стране српској традицији, нефункционалне, скупе и лоше се уклапају у околину. Када их посматрате како штрче, стичете утисак да су у великој мери настајале некритичким „копирањем“ – прво из западноевропских земаља у Србију а затим по нашим селима.

Да је пример и те како битан, показало се и код изградње штала за држање крава. Наиме, на терену су у великој мери присутне штале које су јако лоше, како за стоку која у њима борави, тако и за саме одгајиваче. Оне мање-више личе једне на друге, као да их је градио један исти мајстор, јер се понављају исте грешке, које их управо чине лошим. Најпре, код таквих штала јавља се проблем климе у њима. Када се уђе у такве објекте, поготову ако имају плафоне у виду бетонских плоча, осети се велики степен загушљивости, влаге, присуство амонијака, и отежано дисање. Шта рећи, како је радити у таквим условима, рецимо обављати мужу? Како ли је тек кравама које у таквим шталама везане проводе велики део године и свог живота? Какву производњу можемо од њих очекивати?

Обично уз напред поменуту плочу иду и дубоке јасле, често уз сам зид штале и без ходника за храњење…тако да краве када леже поново удишу ваздух са пуно угљен-диоксида. Прозори на таквим објектима су обично мали, вентилација слаба, лежишта неадекватна…

Међутим, као и обично када се чине грешке, то кошта, тако да лоше штале обично буду скупе и што ће тиче трошкова изградње. Наравно, највећа штета састоји се у угрожавању здравља људи и стоке која борави у њима и у знатно мањој производњи која се у њима остварује. Када се на то надовеже и лоша мужа, било да је ручна или уз употребу тзв. уређаја за мужу који немају пулсатор, оваква штала с правом се може назвати затвором за краве, где сточари имају улогу својеврсних „чувара’, којима такође није лако. У таквим условима не може се очекивати ни задовољавајући квалитет производа. Изгледа да су такви објекти грађени без консултовања стручњака и стручне литературе, по угледу на већ (погрешно) саграђене штале.

Поставља се питање шта да се ради? Један од првих корака могло би да буде утврђивање стања на терену од стране стручњака, уз пружање „прве помоћи“ одгајивачима који већ имају овакве стаје, у смислу идејних решења за њихову реконструкцију и поправку. Тамо где постоји жеља и могућност за изградњу нових објеката, максимално помоћи, како би се то урадило што боље и како струка налаже, дакле добро и за одгајивача и за стоку.

Квалитетне штале треба да буду пример за углед осталим одгајивачима, како би се спречиле нове грешке и исправиле постојеће. Потребно је уложити много рада на терену и у обуку произвођача у погледу објеката и опреме за краве, што захтева и конкретну материјалну подршку државе, како би се стање, сада веома лоше, што пре поправило. Без озбиљне акције на том плану не може се очекивати значајнија поправка стања у нашем говедарству и производњи млека.

Овај текст има за циљ да подстакне на размишљање о овим проблемима, како би сто пре кренули да их решавамо. Као одличну литературу, која нуди конкретна решења, препоручујемо књигу „Објекти и опрема за држање крава“, аутора Проф. Др Милана Тошића. Такође, изградња демо-фарми и обилазак истих од стране одгајивача је добар начин за поправку стања, што наравно опет мора да прати озбиљна и координирана акција. Надамо се да она неће изостати.

дипл инж. Зоран Бушић