Мед јача имунитет

Грип сам по себи, не мора да преставља велику опасност, али су могуће компликације које он изазива, као што је запаљење плућа на пример. Зато је пожељно да наш организам учинимо што отпорнијим, и да му максимално ојачамо имунитет.

У нашем народу не постоје навике за редовним конзумирањем меда. То је велика грешка, ако се узме у обзир која све хранљива и лековита својства мед поседује. Са друге стране, свакодневно нам стижу вести о све већем броју заражених особа новом врстом грипа, и најаве о епидемији која нас очекује у јесен и зиму.

Мед поседује изражена антибактеријска својства. То не значи да он убија све бактерије, али велики број врста да. Више је разлога за то. Пре свега, мед је хидроскопан. У додиру са бактеријом, он једноставно „усиса“ воду из ње, и бактерија угине. Затим, природан састојак меда је водоник-пероксид, који је јако оксидационо средство. Он се лако разлаже на воду и кисеоник који су безопасни по организам човека, али је управо тај кисеоник убитачан за ткзв. анаеробне бактерије. Те бактерије не могу да преживе у високој концентрацији кисеоника.

У меду се налази и високи садржај киселина. По укусу се то не осећа због велике количине шећера, али по хемијској реакцији он је јако кисео. Ph износи 3-5 а такву киселост бактерије тешко подносе. И на крају, у меду се налазе посебне материје које убијају бактерије, ткзв. фитонциди.

Колико је мед ефикасно антибактеријско средство, најбољи је пример из античке Грчке. Александар Македонски је живот изгубио у Персији, и до родне Грчке су га пренели мртвог, балзамованог у меду! Пут је трајао више дана, по високој температури, а тело је остало скоро нетакнуто.

Наши потрошачи често буду збуњени, када им се мед укристалише. Жале се да се „ушећерио“, и да зато „не ваља“. Кристализација је природна особина меда, и све врсте меда могу да кристалишу. Мед од уљане репице се укристалише за три дана, од сунцокрета за два месеца… Најтеже кристалише багремов мед који остаје течан неколико година. Истовремено, фалсификат меда који је направљен од јефтиног, а штетног белог шећера се тешко кристалише. Зато се не треба плашити укристалисаног меда, јер он и као такав задржава сва своја хранљива и лековита својства. Ако баш желимо да буде течан, онда га треба постепено декристалисати, пазећи да температура не пређе 40-50 степени.

Поједине особе се жале, да када поједу кашику меда, добију грчеве у желудцу или мучнину. То није ништа чудно, јер нису сви људи исти. Грчеви и мучнина указују на осетљивост стомака, или чак можда на неко обољење, као што је чир на желудцу. Истовремено, то не значи да се треба одрећи од конзумирања меда. Такве особе би требале да га користе помешаног са млаким чајем или у млеку. То правило важи и за све остале потрошаче. Мед треба користити као замену шећеру где год је то могуће. Два напитка су посебно занимљива. Први је лимунада заслађена медом, која јако брзо освежава и окрепљује организам. Други напитак је мешавина јабуковог сирћета, воде и меда. Посебно је здрав за одрасле особе, јер нормализује притисак, смањује напетост и побољшава циркулацију.

На питање, који је мед најбољи или најздравији, немогуће је дати одговор. Свака врста меда има неке своје карактеристике и предности. Од свих врста, сунцокретов мед има највише полена у себи. Полен је пун беланчевина, и управо у меду се најлакше искористи. Са друге стране, што је мед тамнији, има више минерала. Значи мед од кестена, и поготово шумски мед су богати минералима. Али, опрез. Кестенових шума у Србији има само на Космету, док је шумски јако редак! На тржишту се често продају фалсификати који су тамне боје а немају никакве додирне тачке са медом. Зато најбоље је куповати мед од пчелара кога купац познаје лично, и то, и као пчелара, и као радника, и као човека.

дипл. инж. Горан Чакардић