Слачица донела зараду

Ситно зрно зачинске биљке ратарима донело и до пет пута већу зараду од пшенице.
Најисплативија ратарски култура ове године било је сићушно зрно слачице.

У Војводини је слачицом засејано око 3.000 хектара, а ова мање позната зачинска биљка, основна сировина за сенф, готово у потпуности је отишла у извоз као семенска слачица и као природно ђубриво на земљишту намењеном шећерној репи.

Предраг Кујунџић из Суботице на време је проценио да ће слачице ове године донети зараду, те је ову културу посејао на свих 86 хектара земље коју је узео у закуп. Као искусни агроном који је слачица сеја и пре седам година, Кујунџић у разговору за „Политику“ каже да са овом ратарске културе ове године ризика готово да није ни било.

– Слачице се сеје у пролеће и жање се након 90 дана, и због наше климе овде дозрева раније него у другим деловима Европе. Због тога је наша слачице прва на европском тржишту. Ове године род се кретао 800-1.800 килограма по хектару, и мој је био близу тог максималног. Пре седам година по хектару сам убрао 2.350 килограма зрна слачице, па ипак ове године је зарада била боља него тада – каже Кујунџић.

Цена слачице је ове године била око 620 евра по тони, и са 150 тона које је пожњео са своје њиве, Кујунџић каже да је зарадио бар пет пута више него да је сејао пшеницу или кукуруз. Целокупан род је извезен, јер слачица се у земљама Западне Европе сеје као међукулутра. Односно, пошто у земљи уништава штеточине које нападају шећерну репу, сеје на површинама пре репе, али се не чека да сазри, већ се земља преорава. Због тога је веома тражена управо наша семенска слачице. Семе је извезено преко посредника, који је и одредио цену од око 0,55-0,65 евроцента по килограму док је, рецимо, у Немачкој њена цена 0,80 евроценти до једног евра.

– Може се учинити да је то лака и велика зарада за свега 90 дана рада у вегетационе периоду. Али, није тако. Слачица тражи добру припрему, улагање које се кретало и до 700 евра по хектару, а на овом подручју увек имате ризик од суше, јер смо на Телечкој висоравни са које се оцеди вода. Осим тога, слачица испости земљу и седам година се не може сејати на истој парцели – каже наш саговорник.

Кујунџић каже да су ратари који су Сејали пшеницу на губитку бар 150 евра по хектару, са кукурузом и сунцокретом је ситуација нешто боља, али зараде ни ту готово да нема. Без помоћи државе, тржишна утакмица није за наше ратари, сматра овај пољопривредник.

– У Мађарској ратари добијају субвенцију 500-600 евра за пшеницу и од 800 до 900 евра за уљану репицу, у Хрватској се пшеница субвенционише са 400, а репица и 700 евра. Са наших 100 евра по хектару, не можемо да конкурише њиховим ценама – каже Кујунџић.

Иако је ове године добро зарадио, слачица неће сејати и догодине. Очекује да ће се због овогодишње добре цене појавити велики број ратара који ће похитати да сеју слачице, а са тим ће се смањити и цена, и зарада, али и квалитет.

– Некада се знало да само лиценциране фирме могу да производе семенске робу, јер су за то потребни знање и услови. Међутим, данас је свако производи, и имамо хаотично претрчавање из једне производње на другу, при чему опада квалитет рода, а не стиче се довољно знања и искуства – каже Кујунџић.

Аутор: Александра Исаков

Извор: Политика