Почетник, па најбољи!

Просечан број прасади, које једна крмача-прасиља одгоји креће се око 20. У Србији је тај број мањи за бар 2 – 3 прасета. Просечан број прасади по крмачи годишње у напреднијим земљама Европе износи 22 – 23. Али, у овој категорији има већ крмача-прасиља, које достижу (па чак и престижу) бројку 25!!

Крмаче-прасиље држе се ради добијања прасади. Једина права оцена вредности сваке крмаче јесте то, колико одгоји прасади.  Да ли по једном прашењу (или – леглу), или пак – годишње?  По правилу сигурније је  и лакше за упоређивање када се искаже податак колико је једна крмача-прасиља одгојила прасади у току једне године. При томе се рачунају она прасад, која су преостала на крају периода дојења и која би требала да буду тешка 7 – 8 килограма.

По правилу су најбољи одгајивачи прасади они, који се већ дуго и традиционално  тиме баве. То значи они, који су већ постали прави „мајстори свог заната“!

Али, високе резултате постижу и они, који су прави почетници. Они се редовно уско повезују са стручњацима-специјалистима и врло пажљиво и прецизно извршавају све оно, што се у сваком моменту захтева. Један такав пример смо пре извесног времена упознали у Баварској недалеко од Минхена.

Од млека на – прасад!

Фамилија Кениг била је познати одгајивач крава и произвођач млека. Са око 30 крава постали су мали, па је требало донети одлуку:

–         да ли повећати стадо и модернизовати стаје и опрему за мужу крава,  или

–         да ли евентуално радити нешто друго!!

Треба рећи да је њихова околина била позната по врло развијеном гајењу свиња, пре свега по одгоју крмача-прасиља и по производњи  прасади. По препоруци стручњака-специјалиста за сточарство донета је одлука: уместо проширења фарме крава прећи ће се на држање крмача-прасиља ради производње прасади!

Реконструкција постојеће фарме крава ишла је заједно за обучавањем власника фарме за нови смер. Обоје је веома успешно обављено, па је у току јесени 2007. године усељено око 200 младих крмача-назимица. Оне су биле хибриди 2 најпознатије немачке расе: ландрас и племените свиње (велики јоркшир). Тиме је обезбеђена, између осталог, висока плодност и добар прираст (са добрим искоришћењем хране). Све су биле осемењене расом пијетрен, која је обезбеђивала висок квалитет (велику меснатост).

Саветодавну улогу и контролу производње редовно је обављао Баварски контролни савез. Тај савез прати око 80% свих фарми свиња у Баварској. О резултатима, који се постижу,  савез издаје сваких 6 месеци извештаје, који се достављају свим регистрованим фармама свиња. Тиме се постижу бар две добре ствари:

–         сваки одгајивач прасади сагледа своје место и положај у односу на друге,

–         свака фарма увиди где су јој слабији резултати, па настоји да исправи грешке и  побољша укупне резултате.

Прво, па . . .

Први комплетан извештај о фармама за производњу прасади целог региона дат је за период 1. јули 2008.  – 30. јуни 2009. године.  На фарми Кениг су знали да су постигли веома добре резултате. Ипак, нису очекивали да се нађу међу првих 10% најбољих фарми у свом региону! Ево неких упоредних резултата фарме Кениг са осталим фармама региона.

фарма Кениг                 остале фарме

–  број крмача                                                             191,48                         4.460,80

– број прашења/крмача/година                                 2,36                               2,15

– живо опрашене прасади/легло                              12,29                               10,97

– одгојене прасади/легло                                          10,75                             10,09

– дужина сервис-периода – дана                             157,72                             160,16

– одгојено прасади крмача/година                           25,33                                21,73

У коначном резултату фарма Кениг је имала 3,6 прасади више по свакој крмачи-прасиљи у односу на све крмаче у региону (иако је и тај број од 21,73 врло висок).

Ипак, на фарми Кениг се не заносе веома високим почетним резултатом. Они су решени да наставе са почетним еланом и да остану у врху свог региона. Настојаће да још више смање губитке у току периода дојења. Губици на овој фарми су са око  9,7% били за око 1,5% већи, него што су били у просеку у региону.

Планови за неку од идућих година усмеравају се на изградњу нове стаје за одгој прасади. Значи, уместо да продају прасад са око 8 килограма циљ је да прасад буду у просеку тешка 28 – 30 килограма. При томе се мисли да одгој прасади свакако траје мање од 60 дана!!

Почетни успех . . .

Шта је по мишљењу  власника фарме допринело великом почетном успеху?

И на овој фарми основу чине веома добре крмаче и добро усмерена храна.  Ипак, велики успех у највећој мери приписују веома здравој клими, која влада у свим објектима. Основу тога чини вентилација, која се аутоматски контролоше и компјутерски подешава. У то се уверава сваки посетилац: ни у једном одељењу се не осећа онај уобичајени (непријатни) мирис стаја свиња!

У пракси није реткост да се у почетку сваког новог подухвата постигну врло добри резултати. Тада се обично или редовно примењује све оно, што се поставља као обавезан услов. Иза тога, не ретко, долази нека врста опуштања. Као резултат тога долази до пада у односу на почетне резултате. На фарми Кениг су добро упознати са тим. Већ сада настоје да исправе све оно, што је било у неком недостатку. Или, да побољшају све оно, што би могло да побољша и ово, што је већ врло високо!

професор др.Милан Тошић