Добри примери у Србији

Регионални центри Мреже за рурални развој представили су успешне иницијативе грађана, пројекте, породичне делатности, активности својих удружења…

Регионални центар Дунав из Великог Градишта је 17. и 18. марта 2010. године био организатор и домаћин избора „Најбољи пример добре праксе за 2009. годину“.

Ово је била прилика да се на једном месту представе добре праксе у Србији у протеклој години.

Регионални центри Мреже за рурални развој представили су успешне иницијативе грађана, пројекте, породичне делатности, активности својих удружења итд. Примери приказани на овом избору сведоче да је и код нас, упркос свим тешкоћама, могуће успешно организовати мања сеоска домаћинства, бавити се и живети од пољопривредне производње. У то се можемо уверити посматрајући првонаграђено домаћинство Ивана Фарагоа из Новог Кнежевца.

Заједничке иницијативе уметника и мештана указују како се и у неразвијеним подручјима може значајно утицати на побољшање квалитета живота и доброг представљања свога краја.  То је виђено кроз пример „Галерија наивне уметности општине Ковачица“ коју је презентовао Регионално центар Вршац и ком је припало друго место.  

Треће место освојио је предлог Региналног центра „Моба“.  Добар пример функционисања удружења пчелара „Будућност“ из Лазаревца сведочи о мноштву добрих и корисних активности које се могу реализоваити заједничким радом. Резултати оваквих настојања користе подједнако  члановима удружења, широј заједници и струци.

Осталих 12 представљених примера добре праксе нису заостајали за награђенима, тако да је жири, у чијем сатаву су били представници Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и представник GTZ-а, имао тежак задатак да се одабере само три. Изабрани примери биће подржани од стране Министраства пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Током дводневног скупа Предраг Марковић (UNDP), Бранислав Милић (GTZ), Слађан Станковић (МПШВ) и Горан Паштровић (консултант на пројекту Данске владе)  представили су актуелне пројекте као и пројекте који треба да започну са реализацијом.

У оквиру скупа, представици „Етно мреже“ презентовали су базу података о стању производње рукотворина у 150 општина Србије. База је урађена у сарадњи са Мрежом за рурални развој и представља значајну полазну основу за даље унапређење ове делатности у Србији.