Утицај високих температура на домаће животиње

У последњој деценији утврђено је значајно глобално загревање, које за последицу има промену климе и у нашој земљи, а огледа се у знатном повећању просечних температура у односу на ранији период. На домаће животиње, негативан утицај имају високе температуре, посебно у летњем периоду. У суштини, домаће животиње су осетљивије на више него на ниже температуре.

На терморегулацију животиња значајан утицај имају температура, влажност и струјање ваздуха. Животиње се могу дужи период држати у условима високе температуре, под условом да је релативна влажност ваздуха ниска. Јер, у условима високе влажности ваздуха одавање топлоте је отежано и у организму животиња долази до накупљања вишка топлоте. Уз то, уколико нема ни адекватног струјања ваздуха, омогућава се стварање непокретног слоја водене паре око тела, и самим тим не постоји могућност испаравања и одавања вишка топлоте.
Као последица ових неповољних фактора може доћи до топлотног удара, јер при високој спољашњој температури и влажности ваздуха сви механизми који треба да оборе температуру тела животиња нису у стању то да остваре. Може се рећи да изразито високе спољашње температуре изазивају стресно стање у животиња, које се испољава кроз различите поремећаје. Овакав стрес се назива ,,топлотни стрес“.

Различите врсте домаћих животиња различито подносе високе температуре. У том смислу најмање су осетљиви коњи, јер имају могућност обилног знојења због изузетне активности знојних жлезда.

За разлику од коња, говеда теже подносе врућину, јер се одавање вишка топлоте путем испаравања и знојења јавља недовољно, с’ обзиром да се зноји само предњи део тела. Живина је врло осетљива на високе температуре јер нема знојне жлезде, а вишак топлоте одаје путем дисања и опуштања крила. Иако поседују знојне жлезде свиње тешко подносе високе температуре, јер се не зноје довољно, а при томе масно ткиво спречава одавање вишка топлоте. Такође, и козе веома тешко подносе топлоту.

Неповољно деловање високих температура на домаће животиње огледа се кроз промене и нарушавање продуктивности, репродукције, исхране, понашања…

Код високопродуктивних крава долази до пада у производњи млека и до 50%, услед смањеног апетита (недовољно конзумирање хране), животиње се превише зноје, мања је порођајна маса телади, смањује се плодност, јавља се опасност од појава болести, могући су абортуси, а може доћи и до угинућа животиња слабе кондиције.
Животиње убрзано дишу, имају повишену телесну температуру, и уочава се узнемиреност и нервоза.
Када су краве дуже време изложене високој температури-30 и више °С препоручују се одређене мере као што су: обезбеђивање велике количине свеже воде која треба да је доступна свим животињама и у сваком тренутку-уколико је изводљиво напајати их напољу и додавати воду сувом делу оброка; неспутано кретање у испусту дању и ноћу; смањење броја грла у пренасељеним објектима; обезбеђење довољно надстрешница или дубоке хладовине под крошњама у испустима; отварање у објектима прозора и врата; повећање број вентилатора као подршке природној вентилацији-при чему се мора водити рачуна да не дође до стварања промаје; редовно чишћење објеката и одржавање хигијене стаја и животиња, јер труљењем органске материје из фецеса и хране долази до додатног стварања топлоте; давање кабастих и концентрованих хранива најбољег квалитета; балансирање оброка по нормативима; давање хране више пута и више ноћу, и по могућству изгон грла на испашу у раним јутарњим часовима или ноћу.
Избегавати кретање животиња по врелом асфалту и неадекватан транспорт животиња, у смислу пренатрпаних транспотрних средстава која у зоотехничком погледу не испуњавају стандарде транспорта домаћих животиња.

Уколико то околности дозвољавају веома је корисно и хлађење животиња које се обавља прскањем распршеним млазом воде до два пута на сат напољу, или коришћење у савременим објектима већ уграђених модерних уређаја којима се краве прскају ситним капима воде.

Код свиња услед високих температура такође настаје топлотни стрес, а последице су следеће: смањење апетита (код дојара долази до смањења млечности, а код товљеника смањује се дневни прираштај), умирење-летаргија, чести абортуси, смањен број овулираних јајних ћелија и повећан број абнормалних сперматозоида, авитални ембриони, повећана ембрионална смртност… Уколико животиње нису нагло изложене неповољним температурама, утолико је могућност прилагођавања термалном стресу већа. Свиње ће се при високим температурама расхладити на различите начине: траже хладније место са већим струјањем ваздуха, роваре земљу, одвајају се од групе или траже погодно место за каљужање, зато је веома важно свињама лети омогућити расхлађивање у барама.

Поред тога што се услед високих температура јављају значајни губици како у објектима и испустима, важно је напоменути да се неповољне високе температуре могу јавити и при неадекватном транспорту животиња, у кланичним депоима… Што се тиче транспорта животиња веома је значајан транспорт у летњим месецима, јер због пренатрпаности и неадекватности транспортних средстава у погледу техничких недостатака и вентилације долази до калирања животиња, њиховог повређивања па чак и угинућа. За сваку врсту и категорију животиња треба обезбедити одогварајући смештајни простор, температуру и вентилацију приликом транспорта или задржавања у депоима. Значајно је у току транспорта уколико он дуже траје обезбедити животињама довољне количине свеже воде за пиће.

Оптималне температуре за одгој неких врста домаћих животиња:

за крупне животиње- коњи и говеда 10-15 °С

за свиње- у прасилиштима 15-20 °С, за товљенике, приплодне крмаче и нерастове око 18 °С

за овце око 8 °С

за приплодну живину 13 °С, бројлере до 20 °С, за пилиће узраста једну недељу 30-33 °С, са смањењем за 4 °С на сваких 8 дана до коначне температуре од 20 °С.

Обезбеђивање оптималних температура  је важно и због добробити и благостања животиња а не само из разлога економске природе.

дипл. инж. Марија Гогић