Евиденционе маркице за вина са географским пореклом – потврда порекла и квалитета

У понедељак 29. новембра 2010. године у свечаној сали „Београд“ Палате „Србија“, представљен је нов начин обележавања вина са географским пореклом путем евиденционих маркица.

У понедељак 29. новембра 2010. године у свечаној сали „Београд“  Палате „Србија“, представљен је нов начин обележавања вина са географским пореклом путем  евиденционих маркица.

Група за виноградарство и винарство Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде је, у сарадњи са Заводом за издавање новчаница (ЗИН) при НБС, успоставила механизам означавања вина која су у систему географског порекла код Министарства  пољопривреде.

Скуп је отворио Помоћник министра за Сектор аналитике и аграрне политике Милош Миловановић, који је изразио задовољство напретком сектора виноградарства и винарства у смислу усаглашавања са европским трендовима и захтевима.

Дарко Јакшић, предводник тима за виноградарство и винарство, бивши начелник одељења за примарну производњу и прераду, своје излагање је започео ретроспективом заштите географског порекла у Србији од Немањића до данас, са освртом на закон из 1929. године.

Господин Јакшић је упознао присутне са тренутним стањем по питању означавања вина, при чему се вина у Србији деле на вина без географског порекла (стона вина) и вина са георафским пореклом.

Вина са географским пореклом могу бити регионална вина Г.И. (ознака географског порекла – PGI) и квалитетна вина са географским пореклом (PDO). Квалитетно вино се даље дели на квалитетно К.П.К (контролисано порекло и квалитет) и врхунско К.Г.П.К (контролисано и гарантовано порекло и квалитет).

Јакшић је истакао да је, у процесу усаглашавања регулативе са захтевима ЕУ, Закон о вину успео да помири европски стил означавања и српске традиционалне ознаке.

У смислу региона за прву групу вина, винородна Србија се састоји из региона: Војводина, Централна Србија и Косово и Метохија.

Јакшић је напоменуо да септембар 2010. године, када је званично покренут систем издавања евиденционих маркица за вино, представља прекретницу у означавању вина са географским пореклом.

Маркице за различите категорије квалитета вина ће се разликовати по боји (регионална Г.И. – зелена, К.П.К. – црвена, К.Г.П.К – љубичаста), као и садржају и количини информација дозвољених за одређену категорију. Свака маркица ће поседовати јединствен серијски број.

Евиденционе маркице ће визуелно одговарати категорији квалитета вина на тај начин што ће јачи интензитет боје и већи број слова у ознаци сугерисати вишу квалитативну категорију.

Изглед маркица је дефинисан у договору са произвођачима грожђа и вина, као и потрошачима, што је јединствен пример сарадње по питању интересне проблематике.

Цена маркица је 0,85 динара, односно 1,35 динара по комаду, а овај нови трошак за произвођача ће Министарство рефундирати у износу од 50%.

Јакшић је такође најавио израду нове рејонизације виноградарских подручја Србије, као и одређене измене правилника о квалитету вина.

Слободан Панић, директор Дирекције продаје Завода за израду новчаница и кованог новца, представио је свој тим који је учествовао у овом пројекту, као и технички опис хартије од које су маркице израђене. Посебан осврт је учинио по питању 4 нивоа заштите од фалсификовања. Истакао је да је техника дубоке штампе, својеврсни „отисак“ ЗИНа, ретка, а тиме ју је врло тешко злоупотребити.

Према Панићевим речима, Министартсву су понуђена два производа, који се разликују једино по томе што је други тип маркице израђен од самолепљиве хартије, а тиме је и скупљи. Иста хартија за маркице је већ коришћена за алкохолна пића и дуван, а самолепљива верзија је употребљавана за израду виза у Србији.

Јелена Кузмановић, самостални саветник за виноградарство и винарство, образложила је процедуру за издавања евиденционих маркица. Она је објаснила да вино може бити означено маркицом искључиво ако је у систему географског порекла код МПШВ, што се постиже предавањем Елабората о производњи одређеног вина и његовим усвајањем од стране Министарства. Тренутно се у овом систему налази 56 произвођача вина. Такође, неопходно је да вино за дату годину испуњава предвиђене услове на основу стручног мишљења организације овлашћене од стране Министарства за послове контроле.

Захтев за издавање маркице, поред произвођача, попуњавају и Министарство и ЗИН.

Кузмановићева је навела да је до садa 7 произвођачa преузело маркице за 14 вина, односно да је издато око 237.000 маркица. Поред тога, око 8 милиона боца вина из бербе 2009. године има могућност да понесе нове маркице.

Посебно је напоменула да све неискоришћене или оштећене маркице морају бити враћене Министарству.

О значају овог догађаја, поред бројних телевизијских екипа и самосталних новинара, говори да су се међу присутнима нашли најзначајнији произвођачи вина у Србији, као и представници институција и стручне јавности. Да је нови систем означавања вина користан, како за потрошаче, произвођаче, тако и за државу уопште, могло се чути током неформалне дегустације српских вина означених маркицом.

Овај догађај је један од бројних успеха вишегодишњих реформи у сектору винарства Србије, предвођених господином Јакшићем и његовим тимом.

К.Л.