Ђубрење воћњака минералним ђубривима

У редовном ђубрењу воћњака разликујемо ђубрење младих засада и ђубрење засада у роду.

У редовном ђубрењу воћњака разликујемо ђубрење младих засада и ђубрење засада у роду. За осигурање добре исхране у земљиште треба унети сва неопходна есенцијална хранива посебно азот, фосфор, калијум, калцијум, магнезијум, сумпор, гвожђе, бор, цинк, манган, бакар, молибден и још неке корисне елементе из земљишта.

Усвајање и потреба за биљним хранивима зависи од више фактора попут воћне врсте, старости, родности, врсте земљишта, снабдевености земљишта биљним хранивима, климатским условима, количини и квалитету планираног приноса, те о интензивности гајења. Утврђивање појединих количина биљних хранива у редовном ђубрењу обавља се помоћу хемијске анализе земљишта.
Редовно ђубрење минералним ђубривима дугогодишњих засада обавља се два или три пута годишње. Састоји се од основног ђубрења и прихране. У основном ђубрењу примењује се ђубриво са мање азота, а више фосфора и калијума, док прихрана ставља нагласак на азот. За основно и мелиоративно (пре подизања засада) ђубрење користе се НПК минерална ђубрива као што су:

• НПК 8-26-26
• НПК 10-30-20
• НПК 5-20-30 С (Флорин 1)
• НПК 7-20-30
• НПК 8-16-24.

Избор формулације зависи од сразмере и концентрацији хранива у земљишту. На земљиштима са више од 40 мг К2О /100 г земљишта може се применити МАП (НПК 12-52-0 или НПК 13 -53 -0).

Осим азота током вегетације додају се и сва остала хранива, а нарочито микроелементи неопходни у појединим периодима вегетацијског циклуса. Основно ђубрење везано је уз јесењу обраду земљишта и служи првенствено уношењу фосфора и калијума у дубље слојеве земљишта, где није могуће дубоко уношење у земљиште минерална ђубрива разбацују се пред кишу.
Уз то се додаје и део азота, који служи за исхрану корена током зиме и његово накупљање у ткиву дрвета. У основно ђубрење спада и ђубрење органским ђубривима, а оно се обавља у јесен, сваке треће или четврте године, заједно са минералним ђубрењем.

Пролетње ђубрење или прво прихрањивање азотом, обично је то УРЕА (Флорин 7), обавља се пре кретања вегетације и пре плитке обраде земљишта. На затрављеним или каменим земљиштима разбацује се по површини најбоље пре кише. Друго је прихрањивање КАН (Флорин 6) најчешће после заметања плодова.
У посебним условима појединих врста воћака ђубрење се обавља према потребама поједине врсте.
Током сушних услова или услед знакова помањкања хранива неопходно је прихрањивање путем листа.
Прихрањивање путем листа обавља се с Фертинама, или ако само дајемо азот, са УРЕОМ. (Флорин 7) Наведену прихрану листа можемо комбиновати са заштитом па тако обављамо два агротехничка захвата истовремено.
Концентрација раствора УРЕЕ (Флорин 7) за воћњаке износи 0,5-2%, осим маслине која може да поднесе и 10%-тни раствор УРЕЕ (Флорин 7). Међутим, маслина се прихрањује с 3-5% концентрацијом УРЕЕ (Флорин 7) што значи отопити 3-5 кг УРЕЕ на 100 литара воде.

ЂУБРЕЊЕ МЛАДИХ ВОЋАКА

Млади воћњаци су засади у периоду интензивног раста и развоја воћака. То период је од сађења воћних садница па све док оне не развију основне скелетне гране, с обележјем предвиђеног облика гајења. Наведени период краћи је код интензивних него екстензивних засада. Младе воћке треба редовно ђубрити како би се убрзао раст и развој. Од правилног ђубрења највише зависи брзина раста и развоја воћака. У првој и другој години воћке се ђубре појединачно. Зона ђубрења око воћака треба бити нешто шира од крошње.
Прве године, почетком вегетације обавља се прихрањивање са 0,1 кг урее или 0,2 кг КАН-а (Флорин 6) или 0,3 кг НПК 15-15-15 (Флорин 2) по стаблу. Крајем маја или почетком јуна обавља се још једно прихрањивање с истим врстама и истом количином ђубрива као код првог прихрањивања.
Прве године гајења, у основном ђубрењу воћака с густим склопом, ђубри се по једној воћки с 0,15-0,20 кг с једним од комплексних ђубрива НПК 7-20-30, НПК 6-18-36, НПК 7-14-21С (Флорин 1) или 0,1 кг НПК 8-26-26 , НПК 10-30-20.
У другој години гајења ђубрење се обавља у исто време и с истим врстама ђубрива, с тим да се количина повећа за 30 -50%.
У трећој години гајења па надаље, ђубрење се обавља по целој површини воћњака осим код посебних стабала, када се додаје 0,2 (НПК 10-30-20)-0,45 (НПК 5-20-30 С, Флорин 1) кг/стабло, док се четврте године посебна стабла ђубре од 0,3 (НПК 10-30-20)-0,6 (5-20-30 С, Флорин 1) кг/стабло.
Време ђубрења и врсте ђубрива исте су као и код ђубрења воћака у роду. Код прихрањивања младих воћака азотом треба настојати да се дода већа количина ђубрива воћкама које се слабије развијају како би се воћке уједначено развијале.

ЂУБРЕЊЕ ВОЋАКА У РОДУ

Редовно годишње ђубрење воћњака у роду представља једну од основних агротехничких мера у савременој воћарској производњи. Ђубрењем воћака осигурава се редован и висок принос, добар квалитет плодова, те равнотежа развоја вегетативних и генеративних органа.
У редовном годишњем ђубрењу код већине врста воћака разликује се основно ђубрење, рано пролећно ђубрење и прихрана.
Основно ђубрење која се обавља у јесен после бербе представља уношење комплексних НПК ђубрива са мало азота у односу на фосфор и калијум. У основно ђубрење спада и ђубрење стајским ђубривом.
У раном пролећном ђубрењу уноси се азот, најчешће 1/3 до 1/2 укупне потребе годишње количине са једним од азотних ђубрива (УРЕА, Флорин 7, КАН, Флорин 6) или комплексним НПК са наглашеним садржајем азота (НПК 20-10-10, НПК 15-15-15, Флорин 2). Ђубрење се обавља приликом прве пролећне обраде земљишта. Тамо где то није могуће разбацује се по трави или пред кишу.
Прихрана се обавља после заметања плодова крајем априла азотним или НПК ђубривима са наглашеним азотом. У случају да се из било ког разлога основно ђубрење не обави у јесен, тада се количина биљних хранива предвиђена за основно ђубрење у јесен и она за прво пролећно ђубрење унесе у земљиште заједно, приликом прве пролећне обраде земљишта (или разбаца по површини).
Ђубрива се примењују по целој површини засада. Изузетно, у засадима ретког склопа или где се ради о појединачним стаблима, додају се у зону око стабала, нешто ширу од крошње.
За висок принос језгричавог и коштичавог воћа потребно је додати 90-200 кг/ха азота (Н), 70-120 кг/ха фосфора (П2О5), 130-250 кг/ха калијума (К2О). То значи да се у основном ђубрењу после бербе пођубри са 300 – 500 кг/ха (30-50 г/м2) НПК 6-18-36 или 400 – 600 кг/ха (40 – 60 г/м2) НПК 8-26-26 или НПК 5-20-30 С (Флорин 1) или НПК 7-20-30. Највећа количина азота додаје се у пролеће Уреом (Флорин 7) 150 -200 кг/ха (15 – 20 г/м2). Друга прихрана азотом обавља се у априлу КАН- ом (Флорин 6) у количини 150 кг/ха (15 г/м2).
Прихрана путем листа од важности је у одређеним фенофазама воћке. Тако пре цветања прска се Фертином Б као 0,5 – раствор (1/2 литре на 100 литара воде), по потреби (недостатак бора) и касније као 1% раствор. Додавање већине микро и макро хранива остварујемо путем Фертине В коју примењујемо као 2% раствор, а примењујемо је у размацима 10-15 дана, током екстремних суша и у краћим временским периодима. На карбонатним земљиштима потребно је током целе године третирати са раствором гвожђа Фертином Фе у концентрацији 0,3% (0,3 литре Фертине Фе на 100 литара воде). Воће које је осетљиво на недостатак калцијума, потребно је бар 4-6 пута прскати с раствором калцијума путем Фертине Ца у концентрацији 2% раствора.

МЕЛИОРАТИВНО ЂУБРЕЊЕ ВОЋЊАКА

Под мелиоративним ђубрењем подразумевамо уношење основних хранива у земљиште због подизаја нивоа хранива на оптимум. Тиме се воћњацима омогућује довољно снабдевање биљним хранивима дуги низ година. Од основних хранива то су фосфор, калијум, калцијум, магнезијум сумпор. Уз макрохранива уносе се и микрохранива . Потребна хранива и њихове количине утврђују се хемијском анализом узорака земљишта. Осим хемијског побољшања земљишта у виду хранива (минералних ђубрива) потребно је водити рачуна о биолошким својствима и механичкој грађи земљишта (механички састав, структура, специфична тежина, порозност, конзистенција земљишта).
У сврху побољшања структуре, водноваздушног режима, повећане пропустљивости за воду, ваздух и топлоту у земљиште се уноси органска материја. Као органску супстанцу можемо користити стајско ђубриво (20 – 40 т ха) или тресет 30 – 60 м3/ха. Супстрати на бази тресета имају бројне предности над стајским ђубривом јер лакше се дозирају обзиром на познати садржај хранива, нема штетног испирања амонијака, мања је опасност од болести и штеточина.
Уколико је земљиште кисело потребно је извести калцификацију (уношење калцијума) Фертдоломитом у количини 4-6 т/ха, коју је пожељно обавити годину дана пре мелиоративног ђубрења заједно са сетвом легуминозних биљака (зелена ђубрење). Органска и минерална ђубрива у јесен расипају се по површини, а затим риголовањем заоравају на дубину раста корена (до 60 цм).
За мелиоративну и основно ђубрење можемо користити високо концентроване формулације комплексних ђубрива са наглашеним садржајем фосфора и калијума:

• НПК 5-20-30 С
• НПК 8-16-24
• НПК 8-26-26
• НПК 7-20-30
• НПК 10-30-20
• НПК 8-24-24+2%МгО

Садржај потребних хранива одређујемо на основу хемијске анализе земљишта па се количине НПК ђубрива могу кретати у вредности од 1000-2500 кг по хектару.

Извор: http://www.petrokemija.rs