Избор савременог типа кошнице

Свака кошница има и своје предности и своје мане, а само их треба добро познавати да би се предности искористиле а мане избегле.

Прошло је време када је најчешћи тип кошнице у употреби била ткзв. плетара или трмка. Вековима су пчелари користили ову кошницу, па је она постала и нека врста симбола и заштитног знака пчелара. Ипак, због очигледних мана, као што су отежан преглед пчела, добијање само муљаног меда, убијање самих друштава и сл. ова кошница је уступила своје место савременијим типовима. Откриће покретног рама је изазвало огоман напредак у пчеларству, јер је омогућио преглед и проучавање биологије пчела, као и лакше добијање свих пчелињих производа. Наравно, увођење рама у пчеларство иде паралелно са увођењем прве савремене кошнице, која се није правила од прућа или дебла, већ од дасака. Тако се дошло до првог напредног типа кошнице који је личио на сандук, а још увек у употреби, а то је полошка. Највећа њена мана је хоризонталан распоред хране, што одудара од природног нагона наше медоносне пчеле.
Све кошнице које имају омогућено вертикално распоређовање хране, што се постиже настављањем сандука на већ постављен испод њега, зову се једноставно настављаче. То су типови кошница који су данас најчешће у употреби и то: Лангстро-Рутова (ЛР), Дадан-Блатова (ДБ), Алберт-Жнидаршичева (АЖ) и Фарарова.
Носе имена по својим конструкторима, а због лакшег изговора познате су по својим скраћеним називима. Све су и у предности у односу на полошку, али међусобно имају и предности и мана. Наставци у којима се налази легло, добили су име плодиште, а они у којима се магацинира мед, представљају медиште. Не заборавимо да пчеле сакупљају мед због зимнице, а да га пчелари узимају због добити. Управо због тога постоје различита мишљења о висини плодишта и медишта, која је код различитих типова кошница различита, и не постоје идеалне димензије.

Кошница која је најбрже заменила полошку је Дадан-Блатова. Заправо је само смањен број рамова на 12, а дужина и ширина наставака износи 52 cm. Висина рамова је остала иста као код полошке, па је висина плодишног наставка 31 cm. Медишних наставака има најчешће два, висине 16,5 cm, па тако два медишна наставка могу по потреби да замене једно плодиште. Оволика висина плодишног наставка омогућава довољно места у рамовима и за легло, али и за мед, који као капа належе на легло. Ова медна капа је од велике важности за презимљавање пчела. Са друге стране, мед који се налази у плодишним рамовима не може да се одузме пчелама, што опет умањује приходе пчелару. Све је ово јако важно, јер морају да се задовоље и потребе пчеле за зимницом, али обезбеде и приходи за пчелара.

Ту се примећује основна разлика између ДБ и ЛР кошница. Код ЛР кошнице плодишни и медишни наставци су истих димензија а висина им је 24,2 cm. Тако су пчеле приморане да више нектара смештају у медиште, али је за зиму медна капа мања. Зато су код ЛР кошнице неопходне чешће интервенције пчелара, нарочито у августу и септембру када се друштва припремају за зиму, као и у пролеће када друштва јачају спремајући се за главну багремову пашу. Значи, ЛР кошница тражи више ангажовања и рада, али по правилу даје и више меда, па је најчешћи тип кошнице код пчелара професионалаца. Зато треба прекинути беспотребне расправе о томе која је кошница боља, ДБ или ЛР? Свака има и своје предности и своје мане, а само их треба добро познавати да би се предности искористиле а мане избегле.

Овде треба да се напомене, да је кошница типа Фарар, у ствари нека врста прелазног решења, јер је висина свих наставака иста, што је слично као код ЛР, а износи 16,5 cm као медишни наставак код ДБ.

Једна од најпознатијих и најтачнијих пчеларских пословица гласи: „Мед на осовини роди“. То значи да кошнице морају да се селе са паше на пашу. Ни једно подручје не обезбеђује довољно нектара током целе године, па су пчелари приморани да своје благо селе у оне крајеве где цветају биљке које тада меде. Сама сеоба изискује трошкове, а претпоставља и организационе проблеме, као што су утовар и истовар кошница и њихово обезбеђивање током транспорта. Ради најлакшег превазилажења истих, створена је АЖ кошница, која је фиксирана у возилу, а до пчела и меда се долази кроз унутрашњост возила, отварањем задње странице кошнице. Рамови не висе на страницама, већ су углављени између жлебова, и ваде се извлачењем. Основна предност овог типа кошница, огледа се управо у лакој и брзој сеоби, нарочито у годинама са слабим и променљивим пашама. Међутим, када су паше јаке, ограничено и мало медиште се брзо напуни, па су приноси мањи од ДБ, ЛР,  и Фарарове где се само подбацују додатни празни  наставци.

Машта пчелара нема границе, па се велики број њих труди да „измисли“ неки нови тип кошнице који је бољи од свих осталих. Најчешће се долази до решења која су већ давно позната, али се понекад неке идеје покажу као врло успешне. Ипак, не треба сметнути са ума, да избором било које кошнице за гајење пчела, пчелар мора да је познаје у душу, и буде свестан свих њених предности и мана.

Зато је вечито питање, које постављају сви пчелари почетници: „Са којим типом кошнице да пчеларим?“ Одговор аутора овог текста следећи. Ако пчелар почетник сам почиње са учењем, и подучава се само из литературе, онда је најбоље решење ДБ кошница са 10 рамова, јер је најлакша за рад, а добијају се врло јака друштва, што омогућује солидне приносе у меду, а ако почетник учи од неког већ искусног пчелара, онда је боље да се определи за његов тип кошница, јер тако директно учи технику рада. Временом и стицањем искуства, нови пчелар ће сам да се определи за кошницу која му највише одговара.

дипл. инж. Горан Чакардић