Моје село

Наш млади сарадник, Мирко Николић из села Козељ код Љига, послао нам је своју песму.

МОЈЕ СЕЛО

Лепо и посебно,
мало и брдовито,
то је моје село.
Зими бело,
снегом покривено,
а у лето лепо,
окићено цветом.

Мало, са мало становника,
добрих људи и њихових ћуди,
са једном школом,
са мало ђака првака
веселих и чилих.

Лепо је моје село,
и ујутру када се сунце рађа,
и када киша пада…
И када се на небу појави дуга,
лепо је и када је зимска ноћ дуга
Када ватра пуцкета,
кад је топло и у срцу и у души.

Нигде нема таквог мира и тишине,
која понекад прекине,
само се чује цвркут птица,
лет селица, жубор поточића…

Да тако мало,
а мени тако широко,
то плаво небо тако високо,
а мени тако блиско и дивно.

Кажу они који су отишли
овде је најбоље,
овде остајте,
овде се радујте,
овде живите!
Мирко Николић, село Козељ

ученик V-1,
ОШ „Сава Керковић“ Љиг