Србија увезла више од 25.000 тона јабука

За главу би се ухватио српски сељак када би знао да смо у току 2010. године увезли више од 8.400 тона црног лука и чак 25.000 тона јабука.

У току 2010. године у иностранству смо набавили више од 8.400 тона црног лука, 5.000 тона пасуља и више од 600 тона шаргарепе. – ван граница наше земље купили смо крушке, парадајз, па чак и шљиве

За главу би се ухватио српски сељак када би знао да смо у току 2010. године увезли више од 8.400 тона црног лука и чак 25.000 тона јабука. Земља која „пола Европе може да храни“ у иностранству је набавила и око 5.000 тона пасуља, као и више од 600 тона шаргарепе, показују подаци граничне Фитосанитарне инспекције Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Увезли смо нешто мање од 4.800 тона паприке, а на списку зелениша који смо у току минуле године купили ван граница наше земље налазе се крушке, краставци, парадајз, бели лук, купус, чак и шљиве.

Годишњи извештај граничних инспекција показује и да воће и поврће највише увозимо из Шпаније, Чешке, Аустрије, Босне и Херцеговине, Египта, Грчке, Холандије, Италије, али и Кине и Киргизије.

И премда су прва асоцијација сваког потрошача на увозно воће јужни плодови, овакви подаци са наших граница то демантују, па готово свакодневно на трпези имамо прави интернационални мени, а да то и не знамо. У пролеће пазаримо јагоде из Грчке. Они који у супермаркету посегну за јабуком највероватније ће пазарити босански ајдаред, а у каци киселимо купус из Македоније. Ни то није све. Ко би да у време грипа подиже имунитет вероватно ће то урадити кинеским белим луком, а у српском лонцу са ребарцима крчка се пасуљ из Кине или Турске.

Трговци кажу да домаћа производња често не задовољава потражњу, па зато продају увозни зелениш. Структура понуде увозног воћа и поврћа, кажу, зависи од годишњег доба.

– Воће и поврће из увоза набавља се у периоду када те робе нема на домаћем тржишту. Тако да се период увоза разликује од производа до производа. Цитруси и банане из иностранства долазе у току целе године пошто на нашем поднебљу не успевају – каже Весна Жабић, пи-ар „Делта макси групе“.

Стручњаци кажу да такви подаци нису алармантни и да пољопривредне производе више извозимо него што увозимо.

– За 11 месеци 2010. године извезли смо воћа и поврћа у вредности од 479,3 милиона долара, а увeзли за 218,5 милиона долара. У односу на исти период лане извоз смо повећали за око 60 милиона долара, али и увоз за око четири милиона – објаснио је Милан Простран, секретар одбора за аграр Привредне коморе Србије, додајући и да је увоз воћа и поврћа последица споразума о слободној трговини са међународним организацијама, али и појединачним државама, попут Турске.

– Ту су и велики трговински ланци који сада нуде воће за које раније нисмо ни знали и који постављају строге услове за улазак на своје рафове. У структури увоза око 90 одсто је јужно воће, тако да десетак процената отпада на оне врсте воћа које и ми производимо. Међутим, другачија је ситуација са поврћем, нарочито са пасуљем или луком. Њихова производња опада, али и потрошња. Нема више великих потрошача, попут војске и привредних система који су спремали оброке за раднике, па је многима једноставније и јефтиније да ове врсте поврћа увезу него да их узгајају – оцењује Простран.

То што нам зелениш стиже са свих меридијана, објашњавају у Генералном инспекторату Министарства пољопривреде, не значи да је сумњивог квалитета.

– Фитосанитарни инспектори прегледају све пошиљке воћа и поврћа приликом увоза и тек на основу добијених резултата испитивања ова храна може да доспе на тржиште, тако да потрошачи могу да буду мирни. На њихове трпезе стиже само здрава и безбедна храна из увоза – тврди Душан Пајкић, директор Генералног инспектората.

Он објашњава и да инспектори сваку пошиљку прегледају тако што најпре проверавају међународно уверење о здравственом стању пошиљке, као и сертификат који издаје овлашћена организација земље извознице којом се гарантују порекло и квалитет.

– Затим се обави визуелни преглед пошиљке и узму узорци за испитивање. И тек када се добије лабораторијски извештај, ако роба испуњава наше услове, она одлази у промет – истакао је Пајкић.

Уколико се утврди да у воћу или поврћу има вишка штетних материја од прописаног, забрањује се увоз, додаје он. Тако је у току 2010. године од прегледане 22.823 пошиљке на границама, забрањен увоз 14.

– Реч је о 186 тона воћа и поврћа. Увоз није дозвољен због непотпуне документације или због тога што су пошиљке могле да буду штетне по здравље потрошача. Оне су или враћене пошиљаоцу или уништене – рекао је Пајкић.

Стефан Деспотовић

Извор: http://www.politika.rs/