Србију прогласити за регион без ГМО

Став Привредне коморе Србије (ПКС) је да Србија треба да остане регион где се не гаје генетски модификоване биљке, јер је то предуслов за боље позиције наших пољопривредних производа на тржиштима широм света, изјавио је потпредседник ПКС Стојан Јевтић.

Јевтић је указао да је неопходно поново актуелизовати ранији предлог о доношењу резолуције по којој  би се територија Републике Србије прогласила подручјем без производње генетски модификоване хране за сточну и људску исхрану.
„Проглашењем и спроводјењем резолуције о забрани гајења генетски модификованих организама (ГМО) Србија би била прва земља у Европи која би брендирала своју производњу“, нагласио је Јевтић.
„То би донело и и изразите могућности повећања извоза у Европску унију (ЕУ) традиционалних производа и производа органске производње из Србије“, додао је Јевтић.
Према његовим речима, забраном производње ГМО омогућава се несметано ширење и повећање органске производње.
“Истовремено се не забрањује увоз и потрошња ГМО хране само за људску исхрану и тиме се не крше правила и одреднице Светске трговинске организације (СТО) у погледу промета производа“, рекао је он.
„На овај начин ГМО не би улазили у ланац исхране животиња. Генетски модификована храна у промету мора бити видно обележена у складу са строгим прописима о промету ове врсте хране“, рекао је Јевтић.
„Србија располаже са 5,1 милиона хектара релативно малих пољопривредних површина у којима су око 3,3 милиона хектара ораничне површине на којима се успешно може организовати производња хране без генетски модификованих организама“, казао је Јевтић.
„Истовремено,  Република Србија по становнику има двоструко веће ораничне површине у односу на просек у Европској унији (ЕУ), па то треба ваљано искористити“, додао је Јевтић.
Он је навео и да су глобалне климатске промене изазов за селекционаре и оплемењиваче, који селекцијама код конвенционалних производа, треба да омогуће њихово успешно задржавање у постојећем просторном обиму производње, као и ширење на нове територије.
Како је наведено на сајту ПКС, Комора је предлагала Влади и у време када је министарка пољопривреде била Ивана Дулић Марковић да парламент донесе одлуку да се аграр прогласи за стратешку делатност, а цела Србија за регион без ГМО, што је тада одбијено, уз образложење да се неће доносити закони за ту област, али ће се тако радити.
Тада је подршку ПКС дао и Задружни савез Србије који је предложио да се донесе Резолуција по којој се територија Републике Србије проглашава подручјем без производње  ГМ хране за сточну и људску исхрану.
Како је истакнуто, постоји и Уставни основ за доношење такве Резолуције, а у чијем се члану 97. наводи да Република Србија обезбедјује систем заштите и унапредјивање животне средине, заштиту и унапредјење биљног и животињског света.
ГМО храну данас у свету производи 25 земаља, а она се гаји на 134 милиона хектара. Од тога на земље у развоју „отпада“ трећина, а највише таквих усева је у Бразилу, Аргентини, Индији и Кини.
Око 90 одсто фармера који производе ГМО храну је сиромашно и налази се у земљама у развоју. Гајењем ГМО хране у свету бави се 14 милиона фармера.
Још од 1986. године од када датира генетска модификација биљака, започете су жустре полемике о последицама гајења коришћења у прехрани ГМ биљних и животињских организама, које се у псоледње време воде и у нашој земљи.

Извор: http://www.poljopartner.rs