Управо ових дана је врло актуелно сазнање да је пољопривреда Србије добила новог министра. Jeдне давне године, негде пред зиму, нас тројицу захвати снежна... Очекивања пољопривреде: Бар добро-усмерење

Управо ових дана је врло актуелно сазнање да је пољопривреда Србије добила новог министра.

Jeдне давне године, негде пред зиму, нас тројицу захвати снежна олуја. У старом аутомобилу, уморни са пута по Европи, једва смо чекали да стигнемо кући, на циљ.  У олуји – залутали, никако да се снађемо. На једној раскрници у Славонији застали, не знамо да ли кренули лево – право – десно!  Срећом, наиђе један тешкаш, застаде, објасни – усмери нас. Ми даље полако, скоро милећи, срећно стигосмо – на циљ!

Сетим се ове олује и оног усмерења. Кад год размишљам о пољопривреди намеће се некако појам – усмерење.  И сазнање: кад је усмерење добро, стиже се на циљ! Чак и кроз олује и свакојаке ‘џомбе“, са мањим или већим застојима, спорије или брже, али  – стиже  се!

Пре пар недеља већа група награђених произвођача млека и мања група стручњака млекаре Шабац  посетила је (између осталог) и Швајцарску. Једна права ‘блиц-посета’ специјализованом сајму ‘сточарство-техника’. На сајму све око сточарства, у ствари скоро све око – млека.  Задивљује податак да се за сваког грађанина Швајцарске произведе око 470 литара млека годишње.  У Србији – да ли трећина!?   Само, та мала држава, по површини једва као пола Србије, нема ни 400.000 хектара ораница – Србија има  око 10 пута више. Око 700.000 крава даје у просеку око 5.700 литара млека годишње – у Србији ту негде око пола те количине. Давале би тамо краве још и више млека , али им Швајцарци не дају. Уместо силаже од кукуруза и концентрата, хране их скоро искључиво травом, сеном и сенажом. Млеко је тада боље, а краве – здравије! Швајцарци, њих преко 7 милиона нису уопште познати као ‘млеко-пије’. Око 80% свог млека претворе у сир, путер, чоколаде!! Краве (говеда), овце-козе-свиње, све више обезбеђују услове за здраву биљну производњу: еколошку (са мало минералних ђубрива и мало хербицида), или чак чисту био-произодњу (без ичег вештачког). Све јаче усмерење ка воћу и поврћу – све на основама које ствара сточарство!

Познато je да су Швајцарци  врло штедљиви. Алпски предео у ШвајцарскојИпак, такви какви су чак радо плаћају СВОЈЕ скупо млеко. На тај начин произвођачи млека добијају више, него било ко у околини, па грађани троше то СВОЈЕ СКУПО  млеко без роптања. Истовремено држава Швајцарска не дозвољава никакав увоз јефтинијег млека. Тако око 7 милиона грађана Швајцарске, који нису фармери, чувају своје одгајиваче крава, њих једва око 200 хиљада.  За „узврат“ ти исти фармери негују целу државу Швајцарску, претварају је у нешто, што личи на – уређени парк, свим грађанима за уживање!!

На сајму нам  се  наметало и питање: куда даље, шта  одгајиваче крава чека за десетак година. Јер, држање крава све теже пада младој генерацији. Како очекиватги да се неко жртвује и да ради сваки дан, свих 365 дана у години! На овом сајму се већ наслућују одговори. Најављују се роботи, већ „зрели“ за примену у пракси. За мужу их већ има много више, него што су била предвиђања од пре десетак година. У пракси већ успешно раде те „справе“ за чишћење, озбиљно се испробава више типова робота и за поделу хране.  То је за одгајиваче крава већ велика помоћ: колико због смањења послова, толико још више – због све мање обавеза. Више слободног времена за породицу, за дружења, али и за лично уздизање.  Фармер-одгајивач крава све мање је радник, а све више – менаџер! Да зна да користи програме обавезног компјутера у стаји и да их подешава према стању свог стада и да се више  посвети свакој крави.  И то не више њих 10 – 20, колико их је сада у просеку по фарми, већ 50 – 100 колико ће их ускоро бити.

Мала и брдовита Швајцарска дошла нам је некако врло блиска у поређењу са нашом Србијом (уз наше присећање на  њиховог и нашег доктора Арчибалда Рајса из 1. светског рата и његове чувене поруке „чујте се Срби, чувајте се себе“!). Преко млека пољопривреда Швајцарске остварује сваки четврти франак! А тек после богата индустрија прераде млека! Чак 40% млека „одлази“ преко сира до потрошача, добрим делом по целом свету! На бирању је преко 400 врста сирева, на „челу“ са чувеним ементалером,  за све укусе и све  џепове. Преко 600 „фабрика сира“, поред 70 млекара, упошљавају око 10.000 радника само око и у вези сира! Одгајивачи крава у Швајцарској се надмећу ко ће више млека да произведе баш за „сираре“. То млеко се са око 75 рапена/литар  плаћа за око 20% више, него млеко за свакодневну потрошњу!

Али, да се вратимо на почетак. Управо ових дана је врло актуелно сазнање да пољопривреда Србије добија новог министра. Иако није из струке (осим што му је родни крај познат као прави пољопривредни!) очекивања су – велика. Чак и у сазнању да ће саставити у садашњој постави једва годину дана. Откуд онда било каква очекивања ка бољитку?  Па, вероватно и једино могуће у погледу – усмерења (као оно у наведеној снежној олуји – показати прави – смер)!  Чак и ако успе да из  кесе буџета државе (из које више истиче, него што утиче!) одвоји за пољопривреду више него што је то било до сада, неће то бити довољно за неки  видљивији помак. Ипак, требао би да се  у једном „тренутку“ од једне године бар добро покуша:

–          да усмери у држави и у пољопривреди све оно, што води ка правом циљу,

–          да пољопривреди врати бар део положаја и достојанства, које заслужује.

Са тим ће се у подсвести свих грађана Србије вратити сазнање да само богато село значи богату и лепу државу. А у „наставку“ тога и уверење да пољопривредом могу да баве се само добро школовани фармери, а међу њима одгајивачи крава као „висока школа пољопривреде“!

 

Милан Ст. Тошић

универзитетски професор у пензији

Нема коментара

Оставите први коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *