Органска храна лек за кризу

Повећањем површина и количина произведене органске хране Србија има шансу за бржи излазак у свет и повећање извоза

Кроз производњу органске хране и њен све већи извоз на тржиште Европске уније Србија може најбрже да изађе из кризе и смањи трговински дефицит са светом. Ова храна данас се у Србији производи на свега 0,3 одсто обрадивих површина што је око 2.863 хектара.

То су тек пионирски кораци у производњи  хране која на тржишту има већу цену за 30 до 50 одсто. Највеће шансе Србије су у производњи воћа, поврћа и других прехрамбених артикала. Да би се смањио трговински дефицит са светом потребно је извозити производе из виших фаза прераде. Површине под органском храном у Србији стално се повећавају па се чак говори у блиској будућности да се она може гајити на 600.000 хектара. Производња ове хране од почетка 2011. године обавља се у оквиру Закона о органској храни, а чека се и доношење низа подзаконских аката, односно правилника.

Ово је између осталог истакнуто на конференцији за новинаре у Привредноиј комори Србије (ПКС) чија тема је била ,,Стање органске пољопривреде у Србији  и потенцијали за њен развој“. Њену производњу треба да помогну и четири регионална центра отворена у Свилајнцу, Селенчи, Ваљеву и Лесковцу. Конференцију су организовали Асоцијација ,,БИОСЕРБИА“ и предузеће ,,Биоеуропе Стема“.

Власник и представник предузећа ,,Биоеуропе Стема“ Зоран Милинковић је нагласио да се кроз ову производњу најбрже могу остварити средства потребна за живот. По његовој рачуници производња кромпира на 0,25 хектара може да донесе произвођачу две тоне кромпира за сопствену употребу и још три тоне за продају што му доноси зараду од 3.000 до 4.000 евра! Износећи низ података и рачуница о исплативости производње органске хране он истиче да Србија у овој производњи за неколико година може да постане не само лидер у региону већ и у Европи. Зато он каже да произвдоња органске хране представља лек за кризу у Србији.

Професор Пољопривредног факултета у Београду мр Милица Фотирић – Акшић наглашава да се ова храна у ЕУ производи на пет до 10 одсто површина, а да се у Србији кроз повећање површина мора више пажње посветити извозу малине, купине, вишње и шљиве. По њеним речима преко 300.000 хектара би се веома брзо фазно могло укључити у ову производњу, где би посебну пажњу требало посветити јабучастом воћу.

Према мишљењу др Јасне Савић са Пољопривредног факултета у Београду, могућност знатно веће производње органске хране један је од потенцијалних адута конкурентности пољопривреде Србије у међународној размени. Посебна шанса Србије је у томе што у њој чак 80 одсто земљишта није загађено!

Професор Пољопривредног факултета мр Небојша Недић је нагласио да Србија годишње у 350.000 кошница производи 4.000 до 5.000 тона меда и значајан део извози. Он истиче да би број кошница могли да повећамо на 800.000 комада, да удвостручимо производњу меда, а самим тим и извоз. О сертификацији органске производње намењене извозу говорио је Драгољуб Јанковић.

Извор: http://www.pks.rs/