Тржиште ројева, матичњака и матица

У Србији постоје два центра за селекцију матица, као и велики број малих произвођача који немају озваничену селекцију, али ни њихове матице не морају да заостају за квалитетом. И поред тога крајем маја, и у јуну месецу, постоји већ годинама, огромна потражња, и недостатак матица на тржишту.

У жељи да се остваре што бољи производни резултати, сасвим је уобичајено да крајем сезоне дође до слабљења појединих пчелињих заједница, па и до губитка. Разлог треба тражити, пре свега у неблаговременој борби против болести, закаснелој прихрани друштава, а у последње време и честим тровањем пестицидима. Губици могу да буду и огромни. Пчеларима тада преостаје само претапање воска, и отпочињање сезоне набавком нових ројева.

Са друге стране, у 2010. години је дошло до знатног извоза меда у Европску унију, и до наглог скока цене меда на велико (од 2 € за сунцокретов мед, па до 2,5 € за багрем). У 2011. години, загарантована цена багремовог меда је 3.07 €, што уз једноставну процедуру провере квалитета, и брзу наплату средстава, представља огроман напредак у пчеларству. Због тога расте потражња и за ројевима, матичњацима и матицама, које опет неко мора да произведе. Зато би пчелари који се до сада нису интезивно бавили овом производњом, требали да промене свој досадашњи начин рада. Није мед једини извор прихода. Од сваког пчелињег друштва, у току једне сезоне може и треба да се, поред одређене количине меда, произведе и један рој!

У Србији постоје два центра за селекцију матица, као и велики број малих произвођача који немају озваничену селекцију, али ни њихове матице не морају да заостају за квалитетом.
И поред тога крајем маја, и у јуну месецу, постоји већ годинама, огромна потражња, и недостатак матица на тржишту. Одавно је познато да мед доносе само јака друштва, а она настају само са младим матицама. Потребе за овом производњом огромне, могућности за зарадом сасвим реалне, па би пчелари морали сами да се охрабре и опробају у овом послу.

Велики произвођачи матица, овом послу прилазе организовано. Матичњаци се добијају најчешће методом пресађивања ларви, а у последње време употребом Јентер и Никот апарата. У својој производњи имају велики број одгајивачких друштава и оплодњака, и унапред планирају дане за пресађивање, контролу оплодње и прикупљање матица. Ипак, не треба заборавити да су и они једном почели, и да то није тако компликован посао. Улагања у оплодњаке нису велика, поготово ако се наставци, вертикалним преградама, једноставно поделе на три дела.
Слично је и са формирањем нових ројева. Уске кошнице, ткзв. нуклеуси су једноставни за прављење, и није потребно многа материјала, па се брзо исплате.

Дугим низом година, формиран је ценовник на тржишту и он изгледа отприлике овако: зрео матичњак 1 €, млада оплођена матица 5 – 7  €, пакетни рој од 1,2 kg пчела 20 €, ЛР-рој на 5 рамова (3 рама легла) 25 €, ДБ-рој на 5 рамова 25 – 30 €, друштво на 10 рамова (6-8 рамова легла, пре цветања багрема) 60 – 70 €, кошница са друштвом 100 €. При томе треба додати и чињеницу да је у годинама када је велико страдање друштава током зиме, као и када је предходна сезона била родна, цене расту навише, а ретко падају испод горе наведених. У овој години се очекује раст цена.

Поступак у раду би требао да буде следећи. Први задатак је развијање друштава до свог максимума у багремовој паши. При крају цветања багрема отпочети са производњом матичњака. На пчелињацима мале и средње величине је довољно једно до два одгајивачка друштва за ту намену. Одмах након завршетка цветања багрема, приступа се формирању ројева, од два рама излазећег легла, 1 – 2 рама хране и зрелог матичњака. Десет дана касније млада матица почиње са леглом, и врло брзо, уз мало прихране добијамо рој за продају.

Ако произведени петорамни рој не продамо у јуну, надаље постоји више  могућности. Младу матицу можемо да искористимо за смену неке старе и неквалитетне. Можемо и да само њу продамо. Ако наставимо да развијамо рој, добићемо друштво за продају у наредној години. Тада јесу већи трошкови, али је већа и зарада. На крају крајева, последње једноставно решење је спајање ројева, када добијамо јаке заједнице спремне за зиму са младом матицом, која ће у наредној сезони да пружи свој максимум.

Тржиште за матичњаке, матице, ројеве и друштва, се лако налази. Довољно је да се само један до два огласа објаве у часопису „Пчелар“, и купци ће се сами пријавити. Сваки осредњи пчелар може током јуна месеца да произведе 10 – 20 ројева н.пр. а зараде је приближно три пута већа од уложених средстава. Начин испоруке ројева је већ ствар договора, између купца и продавца.

Наравоученије целе приче је следеће. Не треба дозволити да нам сезона прође, а да не искористимо оно шта нам природа даје. Треба нашим пчелама пружити сву пажњу и љубав, али и узети оно што својим радом можемо поштено да зарадимо. Већ стотинама година, ми радимо за пчелу, и пчела ради за нас.

дипл. инж. Горан Чакардић