Поленов прах

Поред меда, као своје основне хране, пчеле сакупљају и полен са биљака. Мед је богат угљеним хидратима, а полен је важан због беланчевина, без којих нема живота. Од беланчевина зависи производња млеча, а од млеча количина легла. Зато је важно да у кошници увек буде залиха полена, и то по могућству од што различитијих биљака.

Наши крајеви су издашни са поленом. Прва значајнија поленуша је леска, која развије своје ресе понекад чак и у јануару. Надаље, пролепшавањем времена све је више биљака које цветају, па је избор хране све већи. Ако је време хладно па пчеле не могу да излећу напоље, користе полен који су од раније већ сакупиле. Док  нектар сакупљају својим језичком и преносе га у горњем делу свог желудца ткзв. вољци, полен сакупљају и носе на својим задњим ножицама, са сваке стране по једна гомилица. Ако се из било ког разлога деси да једна гомилица отпадне, пчела мора да се ослободи и другог товара, јер не може да лети.

У кошници, пчеле га смештају у саће, и то искључиво у радиличне ћелије. Истовремено додају и своје ензиме и тако га обогаћују, а на крају га залију медом да би спречиле кварење. Тако стварају ферментисани полен познат и по руском називу перга. За особе које су алергичне на полен, треба рећи да је алергија изазвана углавном удисањем, а не од полена који је доносе пчеле, управо због тога што је он делимично прерађен.
Пчелари сакупљају поленов прах на два основна начина. Први је уз помоћ сакупљача, чији су основни делови мрежа са отворима и кутија за прихватање праха. Сакупљачи се постављају на лето кошнице, где су пчеле већ навикле да улазе. Када пробају да прођу кроз отворе, оне се провуку, али се гомилице откаче и упадну у кутију. Пчелари онда н.пр. свако друго вече празне кутије и тако добијају сиров полен. Како у њему има доста влаге, врши се сушење. Најбоље је полен сушити у танком слоју, у хладовини, или у посебним сушницама, пазећи да температура не пређе 40 степени, да се не би уништили ензими. Полен не сме да се суши на сунцу. Други начин добијања полена је заправо вађење перге посебним иглама. Ово је много тежи посао, али производ вреднији, па је и много скупљи.

Ако је поленов прах добро осушен, релативно се лако чува у тамним, добро затвореним, стакленим теглама. Међутим, за коришћење у исхрани, долази до изражаја један проблем. Свако поленово зрнце, које не може голим оком да се види, обавијено је са две опне. Њих човеков организам, за разлику од пчелињег, не може да свари, јер не поседује ферменте који разлажу опне, а које пчела има. Срећом, тих фермената управо има у меду, па је мешавина меда и полена начин како да се богатство беланчевина набоље искористи.

Пчелари често праве и продају мешавину меда и полена. Ако се потрошачи сами определе да праве овај производ, пожељно је да прво самељу поленов прах, као и да користе укристалисали мед. Коришћењем течног меда, полен ће испливати на површину јер је лакши, па може да дође до кварења. Мешање меда и полена је  један вид конзервисања поленовог праха.

Када се полен прикупља у пролеће, јако је велики избор биљака које цветају, па је и његово порекло, а самим тим и богатство највеће. Поред беланчевина, присутни су и витамини, минерали, угљени хидрати, масти, органске киселине и друге материје које га чине лековитим. Ферментисани полен, односно перга, поседује уз то и антимикробна својства.

Велики је број болести, код којих се овај пчелињи производ показао делотворним, поготово када се узима у комбинацији са медом и прополисом. Ипак, једна болест постаје све већи проблем, а истовремено се полен помиње као врло ефикасно средство у њеном лечењу. То је увећање простате, које је све учесталије код мушкараца старијих од 40 година. Зато је врло једноставно решење, али и јефтиније, да се проба са редовним узимањем полена. Препоручује се мешавина са јогуртом, припремљеним дан раније, или већ поменута комбинација са медом.

дипл. инж Горан Чакардић