Пали – у свој град

Радећи са општинама по Србији и помажући локалним заједницама у тражењу одговора на питање – „како подстаћи предузетништво код младих“ наилазим на мноштво неодговора.

Један од одговора који се први пут у магли појављивао и указивао сад се искристалисао – предузетнички корак за младог човека је да се врати након студија из Београда или Новог Сада у своју варош.

Све дефиниције предузетништва и научне и практичне иза себе крију две речи – креативност и спремност да се преузме ризик. Сам повратак је акт предузетништва, без обзира да ли варош има 100.000 или 5.000 душа. Креативан је јер је постало уобичајено да се из престоничке подстанарске собе (без обзира што не тако далеко зјапи празна кућа ил „на лакат“ ил „на спрат“) диплома однесе међ хиљаде сличних скоро па беспомоћној Националној служби за запошљавање. Ризик, хм, па с обзиром на истину из последњих речи претходне реченице и није велик. Карика која недостаје постоји у вароши.

Не дувам ни у чију политикантску фрулицу „региона“ или „што ће лепо бити кад се пробудимо за 10 година“ већ у вувузелу здравог разума. Поуздана сам да се ове ствари не решавају за једног мандата, и нажалост прилично резигнирана да ће се ико истински прихватити да их решава за свог, свестан чињенице да не може лично политичким поенима наплатити свој ангажман.

Но остајем са тихом надом да можемо створити бар острва у овом мору празнине, јер упознала сам на челу локалних заједница још увек часне људе који више стрепе од пописа становништва у својој вароши од резултата општинских избора, упознала сам предузетне људе још увек одлучне да свој динар стварају и троше у свом граду. А управо су то они људи који могу створити простор за предузетнички корак „повратника“.

Ирена Булат, директорка Адизес СЕЕ Србија

Извор: http://www.asee.rs/