Двадесетогодишњи Анатолиј Черемних у подножју планине Чемерно у Бреснику, купио кућу и запуштено имање, где већ гаји стадо коза и планира бројну породицу
(Фото М. Дугалић)
Бресник код Краљева – „Ради за КГБ“, „Склонио се од закона и полиције“, „Ко зна шта је и откуда овде“…Такве и сличне закључке доносили су малобројни остарели сељаци у планинском селу Бреснику, по доласку младог Руса Анатолија Черемниха у село, које је већина њихове деце одавно напустила. Да изненађење буде још веће, Черемних је овде, пре годину дана, купио кућу и двадесет хектара имања на рубу сеоског атара, у подножју планине Чемерно. Он до кућног прага не може аутомобилом, већ око километар мора пешачити, па је и то био додатни разлог за сумњичавост мештана и одбацивање тврдње о срећном животу у оваквој забити. Сматрали су углавном да је реч о бекству од неке невоље, али само у почетку… Такав став и однос временом се променио, поготово када је Анатолиј са њима почео добро да сарађује, да, као и они, на имању тешко ради, да копа, коси, гаји стоку…Уз све то, пре неколико дана, у село је стигла и његова девојка, деветнаестогодишња Олга Прокопенко. Сада се Бресничани надају и свадби, које овде није било три деценије, а можда и отварању школе која је, пошто није било деце, већ десетак година празна и затворена.
Како се млади Анатолиј Черемних из Санкт Петербурга обрео у овој планинској недођији Србије? Објаснио нам је да је први пут дошао у Београд пре три године, када је имао седамнаест година.
– Био сам тада прва година кулинарске школе, али сам већ доста читао и знао о Србији, о народу нама сличном, православном. Посредством руске друштвене мреже „В контакт“ и Фејсбука ступио сам у везу са више младих људи у Србији па и са Душаном Тодоровићем из Београда, који је пореклом из ових крајева. Код њега сам прво и дошао, он ме повео у Ибарску долину, у свој родни крај, и ја сам се већ тада пределима и људима одушевио – прича нам Анатолиј.
По повратку у Русију он је своје утиске пренео родитељима, а онда је у Србију долазио још два, три пута. Када је окончао школовање, одлучио је да овде и живи што је његов отац Александар подржао. Од породичне уштеђевине купили су омању кућу за одмор у Богутовцу, удаљеном двадесетак километара од Краљева.
– Одмах смо отац и ја почели да сређујемо ту викендицу, у почетку смо се и бавили откупом воћа за руско тржиште, али ти услови пословања се и овде и тамо мењају, посао је потпуно несигуран. Зато сам хтео да радим нешто сигурније и када сам дознао да горе у планини, у Бреснику, има напуштених кућа и имања, одлучили смо да купимо ово домаћинство породице Раденковић, чији наследници живе у Крагујевцу. Коштало нас је то око 25.000 евра, и сада видим, да није било посредника, могло је и знатно јефтиније, али шта је ту је, овде ми се стварно допада. Уживам у томе да сам одлучујем, да поседујем своју имовину, да радим шта ја хоћу – каже Анатолиј.
Он већ неколико месеци заједно са оцем крчи окућницу и пашњаке, а од пре два месеца постао је и власник стада расних коза.
– Дознао сам за успешну фарму у Љубићу код Чачка, отишао тамо и уз љубазност власника Радослава добио савете који су само потврдили моју намеру да на својим пространим пашњацима гајим козе. Купили смо двадесет расних, високомлечних коза. Планирам да што је могуће брже увећавам ово стадо и производим трајне и квалитетне производе од млека. Сада их муземо и млеко просипамо док не створимо услове за поменуту производњу. Знате, тамо у Русији нема такве предузимљивости у пољопривреди. Људи још нису навикли на своју земљу и да сами планирају и одлучују, јер је то раније све било државно, сејало се и обрађивало према упутствима и наредбама из Москве – објашњава нам Анатолиј.
Од пре неколико дана он у чобановању на својим пашњацима има и помоћ пошто му је у посету, из Сибирске области, из града Тјумења стигла девојка Олга Прокопенко. Комшије нам кажу да се „не раздвајају, да се на километар види да су заљубљени. Свуда су заједно, и на ливади и у штали, а колима одлазе и до Краљева“.
– Она се ускоро враћа кући. Завршила је вишу ветеринарску школу, па би њена струка била баш од користи. Кад следећи пут дође, можда ће одлучити и да остане стално, да овде у Бреснику направимо свадбу, имамо у кући баш велику собу. Дошли би нам и другови и другарице из Русије… а имаћемо много деце – истиче Анатолиј, на шта се Олга смешка и узвраћа му пољупцем.
Мирољуб Дугалић
Извор: http://www.politika.rs
Нема коментара
Оставите први коментар