Добра пољопривредна пракса на фармама и стајњак

Шта је Кодекс добре пољопривредне праксе?
Стајњак – производња, складиштење, третман и употреба.

ДОБРА ПОЉОПРИВРЕДНА ПРАКСА

Поред индустрије и урбаних средина и пољопривреда може проузроковати веома негативне последице и разне поремећаје у животној средини. Због тога се у ЕУ  посебна брига води о заштитити животне средине односно притиску на животну околину који долази из пољопривреде. У земљама ЕУ пољопривредна производња је регулисана прилично строгим законима заштите животне средине као што је Нитратна директива 91/676/EEC, Оквирна директива о водама 2000/60/EEC, Директива о стаништима 92/43/EEC.

У току развоја пољопривреде највећи степен индустријализације постигнут је у сточарству. Узгајањем домаћих животиња добијају се разноврсни производи незаменљиви у исхрани и одевању људи, али и стајњак као нуспроизвод сточарства који је у ратарској, повртарској и воћарској производњи неопходан  за одржавање плодности и повољне структуре земљишта. Међутим, индустријализацијом сточарства растао је број грла на фармама до нивоа који онемогућава да се стајњак адекватно чува и примени на расположивом пољопривредном земљишту, због чега је растао и притисак на животну средину и њено загађење. У првом реду то се односи на вишак нитрата и њихово испирање (цеђење) у површинске и подземне воде. Услед тога у неким земљама ЕУ уведено је ограничење броја животиња по јединици површине, који се изражава као број условних грла или група по јединици површине. Дакле, број грла стоке које пољопривредно газдинство максимално може да гаји условљено је земљиштем којим располаже. Такође, обавезно је збрињавање стајњака у одговарајућа складишта за чување капацитета минимално за шестомесечну продукцију стајњака на газдинству. Препорука је да се стајњак (чврсти и течни) на њивама може примењивати само у вегетацијском периоду и у количинама које обезбеђују да укупан износ азота примењен путем стајњака на земљишту не сме прекорачити 170 кг/ха годишње. Примена пестицида је под надзором. Сва ова и многа друга правила за управљање фармом обједињена су у Кодексу добре пољопривредне праксе (ДПП), који свака земља ЕУ мора да развије сходно својим специфичностима.

ШТА ЈЕ КОДЕКС ДОБРЕ ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПРАКСЕ

Кодекс добре пољопривредне праксе (ДПП) чини минимум стандарда за управљање фармом и они укључују:
– Заштиту природних ресурса
– Управљање околином
– Безбедност радне снаге
– Здравље и добробит животиња
– Безбедност хране и хранива
– Здравствену заштиту.

Кодекси објашњавају зашто и на који начин:

– профил пољопривреде треба да буде изабран према земљишту и условима климе за специфичну област. То је предуслов за економски развој и умањење ризика по животну средину;
– деградација земљишта треба да буде избегнута а претходно деградирано земљиште треба да буде постепено опорављено;
– плодност земљишта треба да буде одржавана или побољшана одабирањем одговарајуће методе гајења и обраде;
– испитивање састава земљишта треба радити бар једном у 5 година да би добили поуздан податак о стању, плодности и потребама за његовим побољшањем;
– високи принос производа доброг квалитета може се постићи употребом органских ђубрива. Стајњак треба да одговара захтевима усева за нутријентима уз минимум загађења околине;
– стопе апликације треба да буду базиране на потребама биљки и садржаја хранива у стајњаку. Укупан износ азота примењен на земљишту не сме прекорачити 170 кг/ха;
– најбоља расположива техника треба да буде употребљена за ђубрење и на тај начин добијамо максималну ефикасност са минималним негативним утицајем на усев и околину;
– број животиња и расположиво пољопривредно земљиште на које се наноси стајњак треба да буде у равнотежи. Анимална јединица је употребљена као један индекс који описује (прописује) број животиња на одређеној површини;
– стајњак треба често уклањати из стаја;
– животиње, стаје и складишта за стајњак треба да буду лоцирани тако да се минимизира
њихов штетан утицај на околину;
– ефлуенти који штете води (осока, течности из силаже, итд.) не смеју отицати из сточарских објеката, објеката за складиштење фармског стајњака, складиштеног хранива или других објеката на фарми
– јасни подаци о квантитету, квалитету, типу и периоду апликације ђубрива и пестицида се морају водити за сваку појединачну парцелу и чувати неколико година;
– запремина складишта за стајњак у време када растурање није дозвољено треба да је 6 месеци, али се препоручују резервоари за период од 8 месеци складиштења;
– силажни ефлуенти за време припреме и складиштења силаже треба да буду сакупљени у складиште (слика 1).

Слика 1

– да се стока мора држати у условима који подржавају њен живот, здравље и добробит, стога мора имати обезбеђен приступ безбедној храни доброг квалитета и води за пиће.

Правила добре пољопривредне праксе (ПДПП) за управљање отпадом из пољопривреде и органским отпадом у Србији, има за циљ да уведе једну нову и еколошки прихватљиву праксу и међу пољопривредницима у Србији. ПДПП обухвата практичне мере које воде смањењу испуштања азота и фосфора у површинске и подземне воде. Предложеним мерама ће се такође смањити емисија амонијака, редуковати ризик при употреби пестицида и умањити деградација земљишта.

Користи од примене добре пољопривредне праксе имају:

1) мали, средњи и велики произвођачи тако што постижу додатну вредност својих производа      и бољи приступ тржишту
2) купац тако што стиче поверење у сигурност и квалитет хране
3) животна средина јер се на тај начин минимизира штетан утицај на околину
4) радник јер се осигурава одговоран став према његовом здрављу и сигурности
5) привреда-побољшава се продуктивност и конкурентност производа, остварује се већи      профит
6) човечанство – моћи ће уживати у бољем окружењу.

СТАЈЊАК – ПРОИЗВОДЊА, СКЛАДИШТЕЊЕ, ТРЕТМАН И УПОТРЕБА

Стајњак као нуспроизвод

Фекална анимална материја физиолошки је животињски основни нуспроизвод, који у кружењу органске материје у природи од давнина служи за ђубрење ратарских култура. У пробавном тракту животиња хранљиве материје које се не усвоје у организам излучују се физиолошки као отпадне материје у облику излучевина фецеса и урина. Фецес, урин са или без простирке заједно са техничком водом која се користи за чишћење објеката и воде за пиће као и осталих отпадака (остатака хране, прашине, длаке и др.) чине споредни производ у сточарству односно стајњак.

Проблеми у вези са стајњаком појавили су се применом нових сточарских технологија. Савремена технологија је у говедарству, свињарству, живинарству и другим гранама успела да велике популације животиња концентрише на малом простору. Тиме је уз познате предности донела и бројне недостатке, посебно оне у вези са фекалном материјом односно стајњаком. То се пре свега односи на правилно складиштење његов третман и употребу. Велике количине стајњака из интензивног сточарства оптерећују околину због тога што се одлажу на малом простору и што његова диспозиција захтева довољно обрадивих пољопривредних површина. Посебно је питање течни стајњак који познаје технологија решеткастог пода. У зависности од начина држања домаћих животиња односно да ли се оне држе на простирци или не, као нуспроизвод се јавља чврсти стајњак и осока односно  течни стајњак. Чврсти стајњак преставља мешавину фецеса (измета), мокраће и простирке док се течни стајњак састоји од фецеса, мокраће, употребљене тех. воде и воде која се користи за напајање, остатака хране, длаке итд.. Састав произведеног  стајњака зависи од врсте животиња, врсте хранива и начина исхране, врсте простирке која се користи као и количине воде која се расипа или користи за прање.

Процењене дневне количине фецеса и урина по врстама и категоријама домаћих животиња дате су у табелама 1, 2 и 3.

Табела 1. Процењена дневна производња фецеса  и урина за говеда

Табела 2. Процењена дневна производња фецеса и урина за свиње

Табела 3. Процењена дневна производња фецеса и урина за живину

Чврсти стајњак

Чврсти стајњак преставља мешавину фецеса (измета), мокраће, простирке, мање количине воде која се просипа приликом напајања, остатака хране, длаке и др.
Годишња количина стајнајка зависи од врсте домаћих животиња, телесне масе и количине употребљене простирке. Тако говече од 500 кг оставља око 15 тона свежег односно 11 тона зрелог стајњака док коњ исте тежине око 10 т свежег и 8 т зрелог стајњака. Мање животиње производе пропорционално мање количине стајњака и овца (45 кг) око 0,9 т свежег или 0,7 т зрелог, свиња (100 кг) 2,7 т свежег односно 2,2 т зрелог стајњака. Чврсти стајњак богат сламом може се слагати на гомилу висине до  3 м. Током периода лагеровања стајњака на бетонским складиштима под утицајем атмосферских падавина долази до цеђења воде богате нутријентима и та вода се назива осока.

Процена дневне производње свежег чврстог стајњака

Очекивана количина чврстог стајњака израчунава се на основу формуле:

ОЧЕКИВАНА КОЛИЧИНА СТАЈЊАКА (кг) = (К/2 + П) x 4
Где је:
К- сува материја хране (кг)
П-  количина простирке (кг)
У оксидацијским условима крајњи продукти су CO2 и H2O па слабо збијене гомиле стајњака имају велике губитке на тежини и азоту. У условима добре збијености стајњак за три месеца изгуби приближно 30% тежине и 25 % азота. Обично се сматра да је стајњак након 3-4 месеца полузрео, а након 6-8 месеци потпуно зрео.

Табела 1. Просечан садржај макроелемената у свежем стајњаку (%)

Tабела 2. Просечан садржај микроелемената у свежем стајњаку (%)

Течни стајњак

Течни стајњак се састоји од фецеса, мокраће, употребљене тех. воде која се користи за прање боксева или линија и воде која се расипа при напајању грла, остатака хране, длаке итд.
Количина и квалитет произведеног течног стајњака зависе од количине употребљене воде за чишћење бокса или линија у објекту и исправности појилица.
Неконтролисана – прекомерна употреба воде за чишћење бокса или линија смањује садржај суве материје у стајњаку и повећава потребе за складиштење течног стајњака.
Садржај суве материје у течном стајњаку свиња у већини земаља ЕУ износи 6-7%, док се код наших фарми креће од 1 до 5 % као резултат велике потрошње воде. Један кубни метар садржи приближно 1000 кг течног стајњака.

Процена дневне производње течног стајњака

*Процењена дневна производња стајњака помножена са фактором 1,4 који укључује воду која се расипа и вода која се користи за прање пода

Табела 3. Просечне вредности течног стајњака
(Virginia tech and research data from N.C  State University, 1993.)

Све животиње излучују неискоришћене храњиве материје јер се потпуно усвајање не може постићи. Резултати из Холандије показују да се 60-80% Н и П и више од 90% К излучи путем екскремената код живине и свиња. Такође просечна крава излучи у екскрементима по кг произведеног млека 10-14 грама Н, 0-3 грама П и 10-20 грама К. Животиње и њихови екскременти чине 16,4 % од укупне годишње производње метана. Фарме за производњу млека такође производе 56 % укупне емисије амонијака у Холандији, а остале фарме 38 %. Тако да данас постоји неколико стратегија у исхрани домаћих животиња које значајно смањују излучивање Н и П као и емисију метана и амонијака:
1) храњење испод максималних потреба животиња;
2) употреба синтетичких аминокиселина и високо квалитетних извора беланчевина;
3) употреба мултифазне исхране и одвојена исхрана по половима;
4) употреба ензима и пробиотика у побољшању сварљивости;
5) побољшање конверзије хране;
6) побољшање сварљивости П.

Употреба течног стајњака мора се обављати у складу са важећим прописима у прописаним ограниченим количинама и то само у вегетацијском делу године.

Осока

Део излучевина које простирка не упије у самом објекту и из складишта чврстог стајњака сакупљају се одвојено и називају се осока. Осока садржи просечно 0,3% азота (0,1-0,5), 0,6% K2O (0,3-1,0) и фосфора у траговима (0,01% P2O5). Стајањем осоке у отвореним јамама или базенима врло брзо се губи азот у виду амонијака, поготову при вишим температурама.
Азот је 70% у облику амонијака па се лако губи испаравањем. Губици азота могу се спречити додавањем формалдехида (0,1%) или гипса при чему настаје амонијум-сулфат.
Поступак сулфатизације изводи се изван стаје због редукције сумпора до сулфида који су отровни за стоку. Додавањем суперфосфата (садржи гипс) у осоку снижава се пХ и спречава испаравање амонијака без штетних последица за стоку а уједно повећавамо и удео фосфора.
Количина осоке по једном говечету износи око 14 кг/дан односно 5 м3 у току године, а преведено у нутријенте око 10 кг N и 25 кг K2O. По једној свињи се добија око 4 кг/дан осоке.

Складиштење стајњака

Стајско ђубриво се производи током целе године а биљке користе нутријенте из стајњака само током сезоне раста. Ризици од загађења су врло високи током сезоне мировања када је тло замрзнуто и непогодно за примену стајњака. Да би се избегли ови ризици, фарме морају имати довољно складишних капацитета који омогућују да се сав стајњак користи у сезони пораста усева.
Могућност за складиштење стајњака смањује или елиминише потребу његовог учесталог сакупљања, уклањања и растурања и даје произвођачу контролу у одређивању времена када ће се стајњак уклонити и применити на земљиште.
Док су сточарски објекти били мањи, дневно одвлачање или складиштење у веома кратком периоду са учесталим одвлачењем стајњака је био уобичајен систем којим се лако управљало.
Данас, када постоје велики производни системи где се гаји велики број животиња, системи за управљање стајњаком су се развили од система чврстог и полу чврстог стајњака до система са течним стајњаком са неопходношћу њиховог складиштења.

Разлози за складиштење стајњака

1. Како би се стајњак могао употребити на земљишту у условима који су компатибилни са климатским и карактеристикама усева где ће се стајњак растурати.
2. Употреба стајњака на земљишту током периода када је земљиште засићено, влажно, смрзнуто или прекривено снегом је забрањена.
3. Нутријенти из стајњака ће се најбоље искористити ако се стајњак користи непосредно пре или током сезоне пораста усева.

Време складиштења стајњака

Дужина препорученог складишног периода требало би да се узме у обзир приликом калкулације складишних капацитета за стајњак. У Србији сезона пораста ратарских култура траје од марта/априла до октобра/новембра. Складиштење чврстог и  течног стајњака у шестомесечном периоду је сасвим задовољавајуће, а препорука је да фармери могу да граде и веће складишне капацитете на фарми да би обезбедили максималну флексибилност приликом израде плана за примену стајњака.

Стајњак у сточарству се складишти као:

1. Чврст
2. Течни стајњак

Складиште чврстог стајњака

Складишни капацитет мора да се израчунава посебно за сваки тип стајског ђубрива, као и за различите врсте узгоја животиња. Принципи изградње гомила стајског ђубрета је минимална површина како би се постигла максимална стабилност складиштења шталског стајског ђубрета. У стајама са системом руковања чврстим стајњаком морају се сакупљати стајњак и  осока у различитим складиштима (слика 1.). Стајњак се чува на бетонским подлогама за стајњак (1) а  осока се сакупља каналима (2) заједно са прљавом водом и чува у јами за осоку (3).

Слика 1. Складиште за чврсти стајњак и осоку

Складиште за  течни стајњак

Складиште за системе за руковање  течним стајњаком  је  танк (резервоар) за течни стајњак у који се сакупљају стајњак, урин и сва прљава вода. Пример доброг просторног распореда и позиционирања складишта за течни стајњак је приказан на слици 2.
Танкови (резервоар) за течни стајњак могу бити изграђени од различитих материјала, као што су бетон, челик и пластика или базени типа лагуна. Међутим, неколико основни принципа мора бити узето у обзир при изградњи. Складишта за стајњак праве се тако да је гарантован радни век од најмање 20 година. Један функционалан складишни систем за  течни стајњак (слика 2) се састоји од два резервоара, једног великог за складиште и другог много мањег који обезбеђује рад пумпе (пријемни резервоар). Пријемни резервоар се користи као сабирник и хомогенизатор произведеног стајњака пре него што се препумпа у главни резервоар.

Слика 2. Складиште течног стајњака (базен)

Лагуне (слика 3.) представљају земљане структуре али су знатно веће од оних које се праве за осоку због додатног разређивања и неопходних запремина за третман. То су једноставни и релативно јефтини објекти који се граде формирањем земљишних базена, те се стога најчешће срећу на нашим великим фармама.
У циљу заштите од продирања течности из лагуне у земљиште, лагуна се облаже фолијом (зидови и дно) а испод фолије се постављају дренажне цеви спојене са контролним шахтом, преко кога се контролише исправност (непропустност) лагуне. Запремина објекта за лагеровање треба да је у складу са потребним временом задржавања стајњака у њему (6 месеци) и да су прописно удаљене од насељеног места, аутопута итд.

Слика 3. Складиште течног стајњака (лагуна)

Третман стајњака

Принципи третмана стајњака и отпадних вода

Стабилизација отпада представља физички и/или хемијски процес разлагања и претварања конституената отпада у хомогене крајње производе за поновну употребу, са смањеним непријатним мирисом и испарењем органских једињења.
Принципи за третман стајњака су:

1. Гравитационо таложење
2. Механичка сепарација
3. Флокулација
4. Кружење ваздуха – аерација
5. Анаеробни процеси
6. Природни  системи

Примери објеката и опреме за складиштење и руковање стајњаком и отпадним водама.

Детаљније информације:

Институт за сточарство, Београд-Земун

Мр Чедомир Радовић (cedomirradovic.izs@gmail.com)

Дипл. арх. Станислав Маринков (stanislavmarinkov.izs@gmail.com)

Мр Милош Лукић (miloslukic.izs@gmail.com)

Извор:  http://www.istocar.bg.ac.rs